From Meteoblue
Србин који је предвидео ураган „Сенди”
Завишу Јањића, дописног члана Српске академије наука и уметности и пензионисаног професора универзитета, пореде са Николом Теслом, када је реч о његовом доприносу развоју хидрометеорологије. Професор Јањић преселио се у Америку 1994. године, где ради у НОАА (Национална океанска и атмосферска администрација САД), федералној агенцији при америчком министарству трговине. Ова научна агенција, чији прошлогодишњи буџет је износио 5,6 милијарди долара, бави се проучавањем стања у океанима и атмосфери.
У опису задатака НОАА је пре свега упозоравање на опасне хидрометеоролошке појаве, попут урагана и олуја, какав је био и недавни разорни циклон „Сенди”. А Завиша Јањић, поред осталог, ради управо на предвиђању урагана, и у овој области признат је за водећег стручњака у свету. Зато није изненађење што је, после 41 године у метеорологији, управо њему припала овогодишња ИМО награда Светске метеоролошке организације, која је пандан Нобеловој награди у другим областима науке. Награда му је додељена за животно дело, али и за теоријско и практично унапређење нумеричког моделирања атмосфере и прогнозе времена.
– ИМО награда је највећа у овој професији. Импресиван је списак добитника пре мене, то су све људи који су стварали историју метеорологије. Од новијих добитника, довољно је споменути само Едварда Лоренца, човека који је створио теорију хаоса. Мени, наравно, прија када ме пореде са Николом Теслом, и то је сигурно нешто што бих волео, али мислим да није на месту. Никола Тесла је променио свет, а ја још нисам – одговара Јањић.
Ипак, према његовим моделима Европски хидрометеоролошки центар предвидео је олују „Сенди”, што је омогућило да се спасу бројни животи и имовина. Такође, међу светским центрима који су у раној фази предвидели тачно кретање овог урагана, био је и српски Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ), користећи управо модел професора Јањића.
– Кретање „Сенди” први је предвидео Европски центар, а затим је и РХМЗ дао добре прогнозе и своје прорачуне, док су други центри у свету дошли до ових закључака тек неколико дана пре него што је циклон ударио. Србија има одличне стручњаке, али је много њих напустило земљу. Задовољан сам што је директор РХМЗ-а Милан Дацић оформио Климатски центар, као везу између Завода и свих наших стручњака широм света. То је први пут да је неко у Србији тако нешто урадио – објашњава наш саговорник.
Јањићев модел је у оперативној употреби у САД, а посебно је значајан његов краткорочни модел. Под одређеним условима, могуће је предвидети атмосферска кретања у пречнику од сто метара. Српски стручњак је свој модел усавршио и сада се може поделити на глобални модел, и оперативни регионални, односно „хај резолушн” модел, који је веома прецизан.
– Још не могу да предвидим кретање сваког појединачног облака, јер не постоје осматрања која су довољно фина да би тако нешто било изводљиво. Верујем да ће у будућности и то бити могуће. За сада, могуће је доста прецизно одређивати кретање урагана, који су веома опасни у Америци – открива Јањић, који је добитник четири највиша светска признања у метеорологији.
Међутим, до сада није добио ниједно домаће одликовање, а ни САНУ га није изабрала за свог редовног члана. На ову тему, међутим, не жели да говори.
– Ако сте ме питали за Николу Теслу, треба да проверите да ли је овај научник био стални члан наше академије наука. Баш сам у „Политици” прочитао да је Тесла постао дописни члан српске академије тек са 81 годину, и да је умро као дописни члан – наводи Завиша Јањић, човек чијим именом је названа конвективна шема (Бетс–Милер–Јањић), као и шеме ефеката турбуленције (Мерон–Јамада–Јањић), које се користе у физици и метеорологији свуда у свету.
Бојан Билбија
ПОЛИТИКА 12. 11. 2012.