Dr. Ivan Bozovic is Group Leader at Brookhaven National Laboratory in Upton, New York, USA. Previously he was the CTO of Oxxel, Germany, a Senior Scientist at Varian Research Center, Palo Alto, California, USA, and the Head of Physics Department and professor at University of Belgrade, Yugoslavia (where he got his PhD in 1975). He was also a Visiting Professor or Scholar at Stanford University, Yale University, University of California at Berkeley, University of Pennsylvania, Los Alamos National Laboratory, University Notre-Dame in Namur, Belgium, and Ecole Superieure de Physique et Chimie Industrielle in Paris, France.
.He has over 230 research publications including 11 monographs, and gave over 250 invited talks. His research interests include basic physics of condensed matter, unconventional superconductivity, innovative methods of thin film synthesis and characterization as the technological foundation of future nano-electronics, and mesoscopic (nano-scale) physics.
Bozovic is best known for his pioneering work on atomic-layer-by-layer molecular beam epitaxy (ALL-MBE) of cuprate superconductors and other complex oxides, and synthesis of precise heterostructures, multilayers and superlattices. He was the first to achieve (in 1990) delta-doping in oxides and fabricate (in 1996) the first lateral superlattices and oxide nanowires. In 1999, he costructed a unique, next-generation combinatorial ALL-MBE system, which subsequently garnered two R&D awards and ‘brought the mate-rials science to a new level’, allowing new basic experiments to probe the physics of high-temperature superconductivity (HTS). The principal results include discoveries of interface superconductivity and of Giant Proximity Effect, a demonstration of HTS in a single CuO2 plane, and fabrication of HTS electrolyte-double layer transistors, nanowires and nanorings.
He has also made significant contributions to optics and spectroscopy of HTS; in 1987 he reported the first transmittance spectra of thin films, the first polarized reflectance spectra of single crystals, and the first observation of electronic Raman continuum. In 1989 he introduced a novel, accurate method of determining the spectral functions of metals, by combining reflectance and spectro-ellipsometry.
Bozovic is one of few living physicists prominent in both theory and experiment; he founded the Line Group Theory and wrote about 60 theoretical papers on symmetry, electron and vibration spectra, instabilities, and photo-response of polymers, quasi-one-dimensional metals and nanotubes.
Bozovic has received several awards including the BNL Science and Technology Award (2008), SPIE Technology Achievement Award (2004), M. Jaric Memorial Prize (1999, the first recipient), Polaroid Prize (1989), Institute of Physics Prize (1985), etc. He is a Honorary Member of Serbian Academy of Sciences and Arts (2009), Fellow of the American Physical Society (1998) and Fellow of the International Society for Optical Engineering (1997). He chaired 17 conferences and has served on Advisory boards of over 50 conferences and of several journals and institutions.
From Simplex Academic Publishers
Када је пошао у први разред са шест година, дечкић Иван Божовић, иначе рођен 1947, вероватно није претпостављао колико ће далеко стићи у свету науке. Путоказ је био јаснији кад је у једној години завршио два разреда у Четрнаестој београдској гимназији. Уследиле су студије физике на Природно-математичком факултету.
– Имао сам право детињство, окупљање са друговима из школе и краја, тренирао карате у „Радничком”, касније у „Студенту”. Био сам у првој постави тада популарног рок састава „Црни бисери”. Свирао сам ритам гитару. Ипак, више пажње сам поклањао школовању – сећа се Иван.
Од 1970. године када је започео студије, за наредних пет година Иван Божовић је дипломирао, магистрирао и докторирао на београдском ПМФ-у. Све до 1985. године радио је у Одсеку за физику на истраживању полимера и ланчаних метала, понашању метала под врло високим притисцима.
Како то често бива – познанство Наташе, студенткиње математике, и Ивана, са физике, прерасло је у љубав, која и данас траје. Одмах по завршетку студија су се венчали, ове године прославили 40 година брака. Пре двадесет пет година селе се у Америку. Иван започиње своја истраживања на Стенфорд универзитету. Да би након две године компанији Варијан, у граду Пауло Алто започео научне радове које и данас усавршава и пројектује.
– Ту сам створио метод синтезе суперпроводљивих танких филмова која води основној идеји – замени полупроводних чипова који се загревају и данас стварају техничке проблеме код великих компјутера. Својство танких филмова је да се не греју – појашњава најједноставније могуће наш саговорник оно чиме се бавио.
Две године проведене у немачком граду Бремену у периоду од 1998. до 2002. биле су значајне за пројекат доктора Божовића. На универзитету Oxxel Gmbh је усавршио машину за напаравање танких филмова методом епитаксије молекуларних зрака (на слици). У најширем смислу епитаксија је технолошки поступак који омогућава израду изузетно квалитетних филмова. Последњих седам година Иван Божовић ради у Брукхејвен националној лабораторији у Америци, тачније у Њујорку, где је оформио групу за молекуларну епитаксију. Као њен руководилаца и научни саветник.
– У Националној лабораторији ради око 3.000 запослених, између осталог ту је и један од највећих акцелератора на свету. Сада се гради још снажнији. Одсек се бави базичном физиком кондензованог стања материје, науком о материјалима. Ја сам руководилац групе за молекуларну епитаксију. Машина ради стално, тачније када сам у лабораторији – узвраћа на нашу радозналост научник. – Једино ја могу да је опслужујем. Остали из групе користе филмове које направим и раде литографију. Праве чипове за даља испитивања. То је све још увек базично-фундаментално истраживање. Међутим, када се наиђе на решење које може имати практичну примену – патентира се. Циљ је да се у блиској будућности суперпроводном електроником на чип „спакује” сто и више пута већа функционалност, али на исто толико мању запремину у односу на садашњу.
Породица Божовић је права „академија наука”. Супруга Наташа, доктор математичких наука, предаје на универзитету Беркли. Млађа ћерка Маријета припрема докторат из славистике. Долорес је добила име по преминулој Ивановој сестри из чувене књиге „Теби моја Долорес” Саше Божовић. Долорес је доктор наука и професор биофизике на Универзитета у Лос Анђелесу.
Многа су међународна признања за научни рад у теоријској и експерименталној физици у разним областима. Поготову за иновативне методе синтезе танких филмова које представљају технолошке основе будуће наноелектронике и наноуређаја. Наведимо нашу највећу награду за физику, СПИЕ за технолошка достигнућа (непрофитна организација за размену научних информација), почасно чланство у више научних друштава. Од ове године је инострани члан САНУ (Српске академије наука и уметности). Повод за посету родном граду, ових дана био је пријем и предавање у САНУ које је, у среду 27. октобра, др Иван Божoвић одржао на тему „Да ли је могућа суперпроводност на собној температури”.
М. Величковић
ПОЛИТИКА, 31. 10. 2010
