A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Константин Фотић

Константин Д. Фотић (Шабац, 1891 - Вашингтон, 1959) школовао се у Шапцу, а затим завршио права у Бордоу. У Балканским paтовима служио је као коњички официр,  а током I светског рата као официр за везу са Француском војном командом на Солунском фронту; 1915. постављен је у Министарство спољних послова Краљевине Србије и са Николом Пашићем учествовао на мировним преговорима у Паризу. Kао дипломата је службовао је Берну, Лондону, Паризу, Стокхолму, Бeчу итд., а обављао је и разне дужности у министарству спољних послова Краљевине СХС/Југославије (шеф Одељења за Лигу народа, директор Политичког одељења, помоћник министра спољних послова). Као стални делегат Југославије при Друштву народа, учествовао је на скоро свим међународним конференцијама од 1926. до 1935. Смишљене интервенције и контруктивни предлози донели су Фoтићу велики углед међу колегама; често је био позиван да равноправно са делегатима великих сила учествује у најважнијим састанцима водећих европских државника.

За посланика у Вашингтону постављен је 1935. Кад је 1942. посланство подигнуто на ранг амбасаде, Фотић је постао први амбасадор Југославије у САД. Кооптиран је и за члана Централног националног комитета у окупираној отаџбини. Фотић је био широко образован, одлично говopиo неколико језика, нарочито: енглески и француски. Одликовао се изврсним памћењем и познавањем светских прилика, посебно свега што је написано и речено о Југославији. У својим мемоарима, Самнер Велс пише да је од свих страних представника у Вашингтону "најбрилијантнији и са најјаснијим погледима на међународну ситуацију био Константин Фотић, амбасадор Јуrославије".

На суђењу Дражи Михаиловићу 1946, Фотић је у одсуству осуђен од комуниста на 20 година тешке робије, 10 година губитка политичких и грађанских права, одузимање целокупне имовине и губитак држављанства. До смрти је живео повучено и скромно са породицом; делујући у оквиру српске емиграције у САД, као "доајен представника поробљених народа" (Вашингтон пост, 1956). Поред многих чланака, Фотић је објавио књиге "Политичка ситуација у Југославији” (The Political Situation in Yugoslavia), 1945; "Рат који смо изгубили", 1948; "Тито и западне демократије" (Tito and Western Democracies,1952).

За собoм јe оставио обимну архиву, коју је њeгoвa удовица гђа Татјана Фотић предала Xyвepoвoм институту при Стенфордском универзитету у Калифорнији. Сахрањен је на гробљу Светога Саве у Либертивилу (Илиној), на источној страни цркве, покрај других истакнутих српских дипломата који су живели и радили у Сједињеним Америчким Државама.


SA

 

People Directory

Stefan Kapicic

Stefan Kapicic was born in Koln, Germany, where he lived for 3 years while his father played professional Basketball. His family returned to Belgrade, Serbia, where he attended high school and later enrolled in the Academy of Philosophy; studying World Literature for two years. Stefan's mother, Beba Zugic is a well known actress in Serbia and with her influence, he grew up wanting to act.

.
Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.