A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Алиса Марић

Алиса Марић (Њујорк, САД, 10. јануара 1970), професор универзитета и доктор економских наука, позната је српска шахисткиња, велемајстор, бивша министарка омладине и спорта у Влади Републике Србије. Према својим резултатима сматра се најбољом југословенском и српском шахисткињом свих времена.

Рођена је 10. јануара 1970. у Њујорку (САД), где је њен отац радио у Уједињеним нацијама. У породици математичара, оца Небојше, професора факултета и мајке Живане, професора у средњој школи, Алиса и сестра близнакиња Мирјана Марић-Стаменковић научиле су да играју шах веома рано, у узрасту од четири године.

Незнатно, само 21 минут млађа сестра—близнакиња Мирјана, такође је шахисткиња, велемајстор, бивша кадетска првакиња света и двострука првакиња Југославије у шаху. Поред тога, Мирјана Марић-Стаменковић је дипломирани математичар, а куриозитет представља чињеница да су сестре Марић једине сестре-близнакиње на свету које су носиоци велемајсторске титуле.

Марићева је дипломирала на Економском факултету y Београду, а 2001. године и магистрирала. На Факултету за менаџмент „Браћа Карић“ докторирала је 2004. године. Проф. др Алиса Марић на Факултету за културу и медије Универзитета Мегатренд предаје предмете Маркетинг и Оглашавање у медијима. Аутор је студентских уџбеника „Принципи маркетинга“ и „Маркетинг у медијима“.

Поред титуле женског велемајстора, носилац је и титуле интермајстора у мушкој конкуренцији.

На ТВ Политика (2003—2005. године) била је водитељ емисије „Алиса у земљи шаха“.

Добитник је највиших признања Републике Србије, Светосавске награде, која јој је додељена поводом двадесетогодишњице репрезентативне каријере, као и за изузетан допринос увођењу шаха у школе (званични је промотер акције Владе Србије „Спорт у школе“) односно Националног спортског признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта. Добитник је и највишег признања града Београда, Октобарске награде за 1988. годину.

Члан Председништва Олимпијског комитета Србије била је у периоду 2001—2008. године. Похађала је Олимпијску академију у Олимпији и била члан радних тела Европског олимпијског комитета.

На изборној листи 12. Првака света у шаху, Анатолија Карпова, уз представнике Русије, САД, Украјине, Малезије и Анголе, Алиса Марић је била кандидат Србије за потпредседника Светске шаховске федерације (ФИДЕ).

Фебруара 2011. године Алиса се остварила у улози мајке, доневши на свет близанце Милицу и Душана. Супруг јој је такође шахиста Јосип Ашик.

У својој дванаестој години постала је најмлађи шаховски мајстор у историји југословенског шаха, у петнаестој омладинска вицепрвакиња света, у шеснаестој сениорска првакиња Југославије (1986. године) и олимпијски репрезентативац, у осамнаестој велемајстор, а у двадесетој трећа шахисткиња света.

Најуспешнија је српска шахисткиња свих времена и једна од најуспешнијих шахисткиња у историји шаха.

Извор: Wikipedia


SA

 

People Directory

James Scully

James Scully is the author of 10 books of poetry, including Donatello’s Version (Curbstone Press/Northwestern University Press, 2007), four book-length translations, the seminal essay collection Line Break: Poetry as Social Practice (Curbstone Press/ Northwestern University Press, 1988/2005), and Vagabond Flags: Serbia & Kosovo: Journal, Scrapbook & Notes (Azul Editions, 2009). The founding editor of Art on the Line series (Curbstone Press, 1981-1986), he has been a key figure in the movement to radicalize the theory and practice of American poetry—in how it is lived as well as in how it is written.

Born in 1937 in New Haven, CT, Scully lives in Vermont with his wife, Arlene. They’ve been married since 1960 and have a son, John, and a daughter, Deirdre. His awards include a National Defense Fellowship 1959-1962; an Ingram Merrill Foundation Fellowship (Rome, Italy 1962-63); the Lamont Poetry Award 1967 for The Marches; the Jenny Taine Memorial Award 1971 for translation; a Guggenheim Fellowship (Santiago, Chile 1973-74); National Endowment for the Arts Fellowships 1976-77 and 1990; the Islands & Continents Translation Award 1980; and the Bookbuilders of Boston Award 1983 for book cover design.

.
Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.