Српскохрватски језик се некада изучавао на универзитетима у више од 30 земаља света, а данас се српски језик као самостални студијски програм учи у само 12 градова у Европи. Из године у годину смањује се број лектората српског језика или се услед недостатка наставника постављају лектори хрватског или босанског језика. Француска и Италија само су неке од држава у којима се број лектората српског језика смањио, а укинути су у Сиднеју, Келну, Салцбургу и Гранади. Једини изузетак су Сједињене Америчке Државе, где је интересовање чак повећано, али се на универзитетима у Америци српски учи у оквиру БХС језика (босански, хрватски, српски).
.Ово је укратко резултат првог истраживања о садашњем стању изучавања српског језика у свету, које је обављено у оквиру ТЕМПУС пројекта о реформи студија страних језика у Србији (REFLESS), који је подржан од стране Министарства просвете и Европске комисије.
Истраживачи су путем имејла контактирали с лекторима широм света, користећи спискове Народне библиотеке Србије, Министарства спољних послова, наставника и сарадника Филолошког факултета, личне контакте... Многе колеге нису биле заинтересоване за сарадњу и нису одговориле на имејлове, а било је и оних којима електронска адреса није била у функцији, па се зато ови подаци морају узети са благом резервом, каже Соња Хорњак, доскоро лектор српског језика у Гранади, док се лекторат није угасио.
Све ово је, по мишљењу истраживача, забрињавајућа чињеница, јер показује да није могуће добити информације о изучавању српског језика као страног. Јасмина Николић, руководилац пројекта, објашњава да је све почело пре три године када се кренуло с пројектом чији је циљ да се изврши реформа студија страног језика у Србији, а неизоставан део је био и изучавање српског језика као страног. Међутим, тада се испоставило да се јако тешко долази до података, па је то био разлог да се прво утврди шта се догодило са лекторатима у свету последњих година и тако је настало и ово истраживање.
Она додаје да је представљање српског језика и културе у свету запостављена тема, а да је посебан проблем гашење лектората и студијских програма због недовољне заинтересованости студената и лошег финансијског стања институција широм света. (Објашњења ради, у неким земљама постоје лекторати, а у другим студијски програми за изучавање српског језика, међутим и тамо наставу држе лектори.)
Соња Хорњак подсећа да је за време бивше Југославије постојало на стотине лектората по целом свету и хиљаде заинтересованих ученика и студената да уче тада српскохрватски језик. Само у Француској, српскохрватски се изучавао на више од 20 универзитета, а слично је било и у Немачкој и Италији.
– Према подацима до којих смо дошли, као самостални студијски програм, српски језик се данас изучава у само 12 градова у Европи. Програм траје пет година и у просеку је 10 студената по години. Упоредо са језиком се изучава и књижевност, а такође се српски језик изучава и као други или трећи језик – прича Хорњакова.
Она је тренутно у Србији, пише докторски рад, води се као незапослена, а једини извор прихода јој је то што повремено ради као судски тумач за шпански језик.
Лекторат у Гранади је од октобра угашен услед недовољног интересовања студената – прошле године је био само један студент, а претходних на десетине њих. У Трсту се српски језик изучавао пет година, али је одласком професорке Марије Митровић у пензију сведен на једну годину.
Хорњакова каже да су током истраживања пронашли и неколико позитивних примера, попут Универзитета у Сеулу, где се српски језик изучава као самостални студијски програм у трајању од четири године, а на свакој години је по тридесетак студената. На Универзитету у Братислави је поново покренуто учење српског језика после 22 године, а на четири године студија има укупно 40 студената.
САД је посебна прича, јер је једино у Америци повећан број лектората, и то на престижним универзитетима, од Харварда и Берклија, преко Колумбије и Чикага, до Калифорније, Каролине и Тексаса. Међутим, на америчким универзитетима, српски језик се изучава на славистичким катедрама у оквиру БХС језика. Занимљиво је да се учење БХС језика на веб-страницама ових универзитета рекламира као нешто ново и егзотично. У већини случајева предавачи су са подручја бивше Југославије, има и Американаца, а њих ангажује универзитет, тако да не постоји никаква повезаност са државом Србијом.
– Наш закључак, на основу овог истраживања, јесте да је ситуација са лекторатима српског језика у свету веома забрињавајућа и да је зато неопходно утврдити стратегију за побољшање квалитета изучавања српског језика у свету како би се повећао и број студената и утврдити под чијем су надлежношћу лектори – закључују наше саговорнице.
Сандра Гуцијан
Политика, 2. 12. 2013.
