A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

"Сваштара Естер Јованович" представљена у Њујорку

Колико су слични Њујорк и Београд, шта их везује, колико су се кроз своју историју оба града сусретала са феноменом имиграције и различитим друштвеним потресима, које је место модерног романа у српској и светској књижевности биле су теме о којима се говорило на семинару на њујоршком универзитету Колумбија током гостовања српске књижевнице Марије Шајкаш.

.

Након што је свој први роман Сваштара Естер Јованович представила у родном Београду, Марија је под покровитељством Хариман института, водеће институције за проучавање Источне Европе и фондације Његош која се бави промоцијом српске културе дело приближила и америчкој јавности.

Гостујући на Колумбија Универзитету Марија Шајкаш је представила роман који оживљава свакодневицу Београда и Њујорка крајем 30-их година двадесетог века. Роман уводи читаоца у свет реалних историјских личности, музике, уметности, културе и политике који се преплићу кроз две епохе обележене друштвеним потресима, ратовима и емиграцијом.

„Иако много дуже живим у Њујорку од Марије, а српском културом и језиком се бавим професионално, била сам изненађена колико сам тога новог научила о историји оба града из овог романа", рекла је у уводној речи професорка Радмила Горљуп која на Колумбији предаје српски језик и књижевност.

Ауторка, Београђанка, али и Њујорчанка, говорила је о емиграцији коју је и сама искусила, као и могућностима мењања идентитета и судбине променом места живљења.

Америчку публику је највише занимао начин на који је ауторка дошла до историјске грађе за роман, како је конструисала српско-амерички језик (популарни србиш) којим главни лик у роману говори, као и које су сличности између Њујорка и Београда.

Представљено је и електронско издање романа са великим бројем хиперлинкова који повезују занимљиве појмове и њихова објашњења на веома једноставан начин. Апликација је креирана тако да угоди читаоцу, јер може одабрати омиљен фонт, величину слова и омиљену позадину. Ова апликација читаоцу омогућава и да додаје сопствене белешке и маркира текст.

Извор: РТС
Понедељак, 3. март 2014.


Њујорк, Њујорк...

Коначним распадом Југославије 1995. године, у таласу исељавања Срба на територију САД-а, Србију су напустили школарци, стручњаци, војни обвезници, читаве породице у потрази за бољим животом... Марију Шајкаш је феномен емиграције инспирисао да напише књигу која би многим филмаџијама послужила као одличан сценарио.

Пре десет година емоције и посао одвели су је у град који никад не спава. Марија Шајкаш, рођена Београђанка, дипломирала је на Филолошком факултету, магистрирала у Њујорку на New School University.

„Дошла сам у Њујорк непосредно после промена у Србији, а радила сам као новинар петнаестак година пре тога. Сећам се да сам била шокирана медијским слободама. На пример рат у Ираку траје, Буш је председник, а они га исмевају - како има мајмунске уши, глуп је...Долазећи из земље која има заштиту лика и дела председника, то је стварно било незамисливо, да у медијима у Америци стварно може све. Данас је прича о медијским неслободама, о Сноудену и владиним агенцијама које шпијунирају људе. Почнем дан Њујорк тајмсом и верујем том провереном истраживачком новинарству, а када сам у Београду почнем дан једном сличном новином, али се запањим када видим да се не наводе извори вести.

Да би човек емигрирао мора да буде храбар, да скупи петљу, спакује кофере и да се отисне. Мислим и да није важно где емигрираш, колико је важан тај прелазак, та храброст. Ко има потребу и контекст, а емигрира из Њујорка у Београд може данас да направи каријеру. Није Њујорк нужна одскочна даска за наше људе који оду, мада има и тога, већ управо та храброст, решеност да се нешто промени, почне из почетка...

Моје дубоко уверење је да ко може да живи у Београду, може и у Њујорку, ти градови су слични. Менталитет свакако јесте различит. У Њујорку се у једном тренутку прича 120 језика, људи из целог света долазе у Њујорк и нормално је да они обликују град - од хране до културе. Највећа је разлика у толеранцији, има пуно људи на малом простору, и да би живели заједно морају бити много толерантни.

Када дођете из људски топлог Београда, сусретнете се са људима који су дистанцирани, хладни, пословни, чак иако су у питању пријатељи, постављене су границе, знате тачно докле можете да идете...", искрена је Марија.

Као већина људи који оду преко океана, и Марија је сањала амерички сан. Каже да га је остварила. Написала је књигу и посветила свима онима који су се иселили или се припремају да напусте своју домовину.

„Пошто се радња великим делом дешава у Њујорку пред Други светски рат, има пуно детаља, историјског контекста...Читала сам праву историјску грађу, календаре, бедекере...и у односу на то конструисала сам радњу. Пуно ће читаоци сазнати о деловима Њујорка, тадашњим имигрантима, о духу времена...Тако и о Београду, грађанском слоју, реконструисала сам стварност пред Други светски рат, не бих ли и ја сазнала сама нешто ново о свом родном граду. Моја књига излази као електронско издање, е књига у Србији, али није само ПДФ формат, већ када се кликне на одређене хиперлинкове, добијете додатну информацију. Читав Њујорк је мапиран у књизи, па ћете кликом на рецимо, Кип слободе, добити низ нових информација", каже Марија.

Поред београдске промоције Марија је "Дневник Естер Јованович" представила у Њујорку, а затим ће то учинити и у другим градовима на северноамеричком континенту у којима живе наши људи - Бостону, Торонту, Чикагу...

Извор: РТС


SA

 

People Directory

Bishop Mitrofan (Kodić)

(1987–2016; 2016–)

Bishop Mitrofan Kodić, nee Radovan, was born on 4 August, 1951, in the village Ljuša, Šipovo, Bosnia, Yugoslavia. Radovan completed his elementary studies in 1966. He went to study further at the seminary in the Krka monastery in Croatia, Yugoslavia. At the same time, he entered the brotherhood of the monastery. In 1970, Radovan was tonsured to be a monk, and he was given the name Mitrofan on the eve of the Feast of the Entrance of the Most Holy Mother of God into the Temple (3 December/20 November). He was ordained to the Holy Diaconate by Bishop Stefan (Boca) of Žiča. In 1971, the Hierodeacon Mitrofan (Kodić) graduated from the seminary of the Krka Monastery, while on 6 January, 1974, he was ordained to the holy priesthood in the monastery by Bishop Stefan (Boca).

In 1975, the Hieromonk Mitrofan entered the Faculty of Theology in Bucharest, Romania. He completed his studies, and he graduated in 1977. He then returned to the Krka monastery. There, he was assigned to be a “trainee” (supplent) in the Seminary of the Three Holy Hierarchs in the Krka Monastery. In 1987, the Hieromonk Mitrofan was assigned to serve as the rector of the seminary.

Read more ...

Publishing

Treasures New and Old

Writings by and about St. Nikolai Velemirovich

Before us is a book about a theologian, a minister, a missionary, a writer, a poet, an apostle, a saint, a man of dialogue: this book is about St. Nikolai Velimirovic, Bishop of Ohrid and Zhicha (1880 - 1956), who along with his many other attributes is regarded, with good reason, as an Enlightener of the Americas, The renewed interest in this man and his works has resulted in the materialization of this book for English-speaking readers who wish to become acquainted with this extraordinary person. The collected texts provide an extensive over view of his life, present important testimonies about his personality, and offer essential insights into his theology. The authors penetrate the depths of his thought with remarkable precision and also elucidate his actions. The authros agree that the appearance of Nikolai Velimirovich marks an era of change in the ecclesiastical and theological paradigm as a result of his spirituality, ecclsiastical work, and theological position.