A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Човек који је зауставио макартизам

У књизи о српској емиграцији у Америци Милина Јовановић доноси и портрет Мила Радуловића

(Фотографија: Радуловић са насловном страном „Детроит њуза” где је најпре објављена прича о њему, лична фото-архива)

Супротно уверењу да су највеће српске насеобине у Америци биле у Чикагу и Питсбургу, прва православна црква изграђена је у Калифорнији, у градићу Џексон у подножју Сијера Неваде 1894. године, открива Милина Јовановић у књизи о српској дијаспори у САД „Сви путеви воде у Џексон”. Фокусирајући се на мали калифорнијски градић у којем је српска емиграција својевремено чинила трећину становништва, Јовановићева портретише галерију ликова од рудара до сенатора. Међу њима су вероватно најзанимљивији лик и дело Мила Радуловића чија судбина искаче из локалних оквира и умногоме одређује ток савремене америчке историје.

.

У текстовима поводом његове смрти најугледнији светски листови називају Радуловића вододелницом којом је почео крај озлоглашене идеологије макартизма који је потресао Америку крајем четрдесетих и почетком педесетих година прошлог века. Било је то доба хајки и политичких прогона, а да би се неко ставио на стуб срама било је довољно довести га у везу са комунистичком субверзијом. Американци тада нису плашени куцањем бољшевичке револуције на њихова врата као тридесетак година раније, него им је страх у кости утериван причом о унутрашњим непријатељима и шпијунима који раде за Совјетски Савез. Најистакнутији заговорник таквог приступа, сенатор из Висконсина Џозеф Макарти у историју је ушао као оличење „лова на вештице” и прогона „црвених” грађана у политичкој теорији, познатог као макартизам.

У такву мрежу ухваћен је и Мило Радуловић. Американац из Детроита по рођењу, а син прве генерације српских досељеника у САД, под сумњом федералних истражних органа нашао се управо због свог порекла. Наиме, 1953. био је поручник америчког ваздухопловства, имао је жену и двоје деце и студирао је физику на Универзитету у Мичигену. Док је спремао испит посетила су га двојица официра и уручили му писмо у којем се обавештава да је остао без положаја у војсци, јер представља „ризик за безбедност”. Радуловићев грех је био „блиска и континуирана сарадња” са породицом. Милов отац, Јован Радуловић био је претплатник „Слободне речи”, новина за које су Американци проценили да подржавају комунизам у Југославији, а његова сестра Маргита je снимљена на протестима испред једног хотела у Детроиту, који је ускратио гостопримство црном певачу Полу Робсону, сумњивом због симпатија и дивљења према Стаљиновом Совјетском Савезу.

Његова лојалност држави истина није доведена у питање, a поједини су му саветовали да се одрекне породице. Радуловић је ипак одлучио да иде на суд, а остатак дешавања је историја.

Двојица адвоката су га заступала бесплатно, прича је дошла на насловну страну „Детроит њуза”, где ју је спазио и чувени новинар Eдвард Мароу, који је већ неко време трагао за оружјем којим ће напасти сенатора Џозефа Макартија. Радуловић је био савршен пример да се Американцима испред телевизора прикаже како „лов на црвене вештице” не погађа само Холивуд и њујоршке интелектуалце, већ и малог човека са Средњег запада.

Емисија је била пун погодак и, иако Макарти није био директно поменут, направљена је увертира за две наредне епизоде у којима се Мароу обрачунао са сенатором. Процес је Радуловићу омогућио да распрши све сумње у своју повезаност са шпијунажом, али у годинама које су уследиле и те како је трпео последице чеоног судара са макартизмом. Тешко је налазио запослење, да би се коначно доселио у Џексон где је стекао истакнуто место у српској заједници. Премда метеоролог по вокацији Радуловић је остао глас борбе за слободу мишљења и изражавања. После терористичког напада 11. септембра баук страха од тероризма почео је да кружи Америком, а страх грађана је злоупотребљаван баш као педесетих у време прогона „црвених”. Бушов Патриотски закон којим су драстично смањене слободе грађана, а властима дозвољено неометано задирање у њихову приватност, умногоме је вратио дух макартизма.

Када се скрасио у Џексону, Радуловић је свесрдно подржавао своју пријатељицу Милину Јовановић у идеји да забележи историју Срба у овом граду. Она за „Политику” помиње и Џона Беговића, легенду Џексона, ветерана Другог светског рата, а касније сенатора. Посебно место ипак даје женама, па је ту Eн Инграм (рођена Скулић), која је била прва жена из САД која се пријавила за учешће у Другом светском рату, али и жива легенда Џексона Даница Пол која је покретач готово свих хуманитарних акција у граду.

Драган Вукотић
ПОЛИТИКА, 1. 5. 2014.


SA

 

People Directory

Lance Sijan

Lance Peter Sijan (April 13th, 1942 - January 22nd, 1968) was a United States Air Force officer and fighter pilot. He was awarded the Congressional Medal of Honor for his selflessness and courage.

Sijan was born in Milwaukee, Wisconsin in 1942 from a Serbian father and Irish mother. He graduated from the United States Air Force Academy in 1965, and after attending pilot training, was assigned to the 366th Wing at Da Nang Air Base, Vietnam.

.
Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...