Глобализација отвара могућности за нове видове комуникације, сарадње и размене, али са собом носи и опасност од изједначавања, брисања разлика и потискивања свега оног што нас чини самосталним, посебним и другачијим, оценио је у Уједињеним нацијама (УН) министар културе и информисања Србије Иван Тасовац.
Учествујући у тематској дебати о култури и одрживом развоју после 2015.године, Тасовац је изразио задовољство што је култура препозната као покретач, гласноговорник, заштитник и путоказ економског, друштвеног и еколошког принципа одрживог развоја.
."Наше време је време кризе, али и време убрзане технолошке револуције која драматично мења свет око нас", напоменуо је Тасовац у дебати коју су УН организовале у сарадњи са УНЕСКО.
"И док, с једне стране, интернет и нови медији стварају неопходну основу за развој глобалног информационог друштва и друштва знања, у коме царују идеје и у коме се цене оригиналност и креативност, економска глобализација истовремено представља реалну опасност за културну разноликост широм света", указао је Тасовац.
"Закони глобалног тржишта намећу своје културне моделе и своје параметре развоја", објаснио је Тасовац, напомињући да за тржиште нису битни ни традиција, ни идентитет, ни различити погледи на свет.
"Ја и даље чврсто верујем да је култура та јединствена константа која и појединце и читаве заједнице оснажује, мења и чини способним, не само да разумеју једни друге, него и да уживају у сложеној разноликости људског стваралачког израза", нагласио је Тасовац.
Како се култура, технологија и друштво, међутим, не могу развијати без међусобног прожимања, Тасовац сматра да је дигитализација локалне, националне и светске културне баштине неопходан предуслов за очување, али и даљи активни развој културе у 21. веку.
Он је рекао да под дигитализацијом не подразумева само чин похрањивања и архивирања, него пре свега процес стварања оквира за непрекидни приступ, коришћење, међусобно повезивање, истраживање и креативну трансформацију материјалног и нематеријалног наслеђа у електронском облику.
"Дигитализација је зато истовремено усмерена и на прошлост и на будућност, она је и чувар колективног памћења и гарант свеопштег технолошког развоја", истакао је Тасовац.
Он, такође, чврсто верује да је одговорна културна политика обавеза свих, по целој вертикали друштвене поделе, од међународних организација и влада, преко локалних нивоа управе, институција културе и цивилног друштва, до појединца, грађанина, чије учешће у културном животу коначно утемељује разлоге за афирмацију културе.
"Само једно такво, интегрисано и вишеслојно, дељење одговорности у културном сектору усмерава одржив економски развој и доприноси остваривању Миленијумских развојних циљева", оценио је Тасовац.
Према његовим речима, процес децентрализације је услов без кога се не може направити напредак у приступу и доношењу практичних решења.
Јачање одговорности локалне управе оснажује локалне заједнице, чије деловање, како је рекао Тасовац, обезбеђује културни развој, уз толеранцију и поштовање људских права.
"Парадокс глобализације је очигледан", оценио је Тасовац, који сматра да "глобализација отвара могућности за нове видове комуникације, сарадње и размене, али са собом носи и опасност од изједначавања и брисања разлика, од потискивања свега оног што нас, и као појединце, и као друштва, чини самосталним, посебним и другачијим".
"На нама је да се, постављањем културе у средиште свих планова за одрживи развој и интегрисаним приступом осмишљавању културних политика, изборимо за друштво које дубоко поштује и активно промовише све аспекте људске креативности и различитости", закључио је Тасовац.
Извор: Радио-телевизија Војводине
