A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Nesvakidašnja knjiga „Portreti junaka i junakinja Dostojevskog“ vladike Maksima je i monografija i teoretsko-filozofski pogled na književnost velikog ruskog pisca, a u njoj su sabrani i likovni radovi vladike inspirisani Dostojevskim i njegovim junacima. Knjiga je uz prisustvo vladike predstavljena 8. novembra 2022. u knjižari Delfi SKC. O knjizi je govorila i urednica Dubravka Dragović Šehović koja je istakla da i sama izuzetno voli ovog ruskog klasika i da je rasla i sazrevala čitajući njegova dela: „Specifičnost ove knjige u odnosu na druge koje se bave likom i delom Dostojevskog jeste činjenica da je ovo monografija obogaćena sjajnim esejima koji su veoma lepo povezani u celinu tako da u njoj mogu da uživaju i oni koji vole Dostojevskog i oni koji tek treba da ga otkriju.“

У анкети на сајту "Ранкер" у којој је учествовало више од милион људи, српска застава проглашена је најлепшом на свету. На ранг-листи од педесет најлепших, српска застава нашла се на првом месту.

Ђакон Хаџи Ненад Јовановић, један од наших најбољих хералдичара, истакао је да се прва застава која се помиње у неким историјским изворима у вези са Србијом и српским владарима, помиње у време првог српског крунисања краља Зете Михајла Војислављевића, који је добио круну од римског папе Гргура Седмог.

Амерички хероји, суперхероји и антихероји, теме су предавања која ће се одржати у оквиру радионица на Филозофском факултету у Београду

Четврта „Недеља америчке културе и друштва”, у организацији Центра за америчке студије, Филозофског факултета у Београду, одржава се од данас до 2. априлa 2022. године.

‒ На овој радионици, професори Одељења за историју, социологију, историју уметности, етнологију, антропологију и психологију, одржаће низ предавања о америчким херојима, суперхеројима и антихеројима, кроз које ће дати увид у ширу слику америчке историје, културе и друштва. Иако је радионица превасходно намењена студентима Филозофског факултета, отворена је и за све заинтересоване за културну и друштвену историју САД ‒ каже Симона Чупић, професорка на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Pisac Aleksandar Petrov preminuo je sinoć (19. 11. 2021) u svom domu u Beogradu u 84. godini, posle duge borbe sa teškom bolešću.

Rođen u Nišu 1938, studije književnosti završio je u Beogradu, a doktorirao je na poeziji Miloša Crnjanskog, što je prvi doktorski rad na ovu temu. Radio je u Institutu za književnost i umetnost (1964-1990), bio osnivač i glavni urednik časopisa "Književna istorija", urednik srpske sekcije "Amerikanskog Srbobrana", najstarijih srpskih novina u dijaspori, član redakcije "Književnih novina", predsednik Udruženja književnika Srbije (1986-1988), predavač na mnogobrojnim univerzitetima na svih pet kontinenata, poslednji vršilac dužnosti predsednika Saveza književnika Jugoslavije, kao i jedan od osnivača Vukove zadužbine.

Spomenik beogradskom gradonačelniku Branku Pešiću radiće srpski vajar Marko Kratohvil koji živi u Los Anđelesu, odlučeno je na sednici Odbora za podizanje spomenika kojim je predsedavao istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Spomenik gradonačelniku Beograda, koji je bio prvi čovek prestonice jednu deceniju, u periodu od 1964-1974. godine, tokom kojih su završeni most „Gazela“, petlja „Mostar“, Terazijski tunel, izgrađena Beograđanka, ali i gotovo stotinu hiljada stanova, biće postavljen na jesen.

Earthly remains of Metropolitan Amfilohije of Montenegro and the Littoral were buried in the crypt of the Cathedral church of the Resurrection of Christ in Podgorica, on November 1, 2020.

The Holy Hierarchal Liturgy with the funeral rite was celebrated by His Holiness Irinej, Serbian Patriarch, with concelebration of Their Eminences Metropolitans Anthony of Borispol and Brovar (Ukrainian Orthodox Church), Andon of Elbasan (Albanian Orthodox Church) and Porfirije of Zagreb-Ljubljana; Their Graces Bishops: Joanikije of Budimlye-Niksic and Administrator of the Metropolitanate of Montenegro and the Littoral; Irinej of Backa, Jovan of Sumadija, Atanasije of Milesevo, Grigorije of Dusseldorf and Germany, Joakim of Polog-Kumanovo, Teodosije of Raska-Prizren, David of Krusevac, Jovan of Slavonia, Sergije of Bihac-Petrovac, Ilarion of Timok, Arsenije of Nis, Dimitrije of Zaholm-Herzegovina, Stefan of Remesiana, Metodije of Dioclea and Bishop Emeritus Atanasije of Zaholm-Herzegovina, numerous priests and hieromonks of the Serbian Orthodox Church and some other local Orthodox Churches, in a prayerful participation of thousands of the faithful.

After his earthly remains had been transferred from the Clinical Centre of Montenegro to the Cetinje Monastery, a memorial service was held for the repose of soul of Metropolitan Amfilohije of Montenegro and the Littoral. Bishop Joanikije of Budimlje-Niksic with clergy performed the prayer rite.

9. октобар 2020.

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина.

На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

Иако је Пупин кроз своје дело и велики број изума, стално присутан у готово свим сферама живота, чини се да о њему никада није све речено. Бројне су публикације како стручног, тако и популарног карактера, које презентују његов животни пут и каријеру великог научника, педагога, добротвора и хуманисте. Али, богата Пупинова биографија још увек је изазов за поједине истраживаче.

SA

 

People Directory

Marija Karan

Marija Karan (Serbian Cyrillic: Марија Каран; born April 29, 1982) is a Serbian actress. She had her film debut in Kad porastem biću Kengur and appeared after this in Jesen stiže, dunjo moja.

Karan was born in Belgrade. In 2007, Karan appeared alongside Nikola Kojo and Bogdan Diklić in the Serbian thriller Četvrti čovek (The fourth Man) by Dejan Zečević and alongside Branko Tomović in the British Drama Taximan by Henrik Norrthon.

.
Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."