A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Смедеревце ових дана муче озбиљни проблеми – свакодневни улични протести, неизвесна судбина Железаре, хладни радијатори у становима, беспарица... У таквим мукама, остала је скоро неприметна лепа вест која је стигла из Америке. Вељко Ненадић, петнаестогодишњи композитор и пијаниста, ученик првог разреда Средње музичке школе „Коста Манојловић”, победио је на светском такмичењу младих композитора „Golden Key Piano Composition Competition”. „Дунавска рапсодија”, клавирска композиција коју је сам компоновао и извео на клавиру, разгалила је угледне светске музичаре у жирију.

.

– Победничка композиција је комбинација класичне, џез и српске традиционалне музике. Очигледно је да овај музички рецепт никога није оставио равнодушним – каже Романа Репустић-Николић, Вељков разредни старешина.

У Америци, Вељко се такмичио у категорији до 18 година и био је најмлађи међу бројним младим ауторима из целог света. Не изненађује што су организатори остали у чуду када су сазнали колико има година овај вансеријски таленат за ноте.

Вељко је и прошле године однео победу на овом престижном такмичењу –у јуниорској категорији до 14 година. Његова композиција „Балканска свита” била је без премца. С великим успехом уживо ју је тада извео у чувеном бечком „EhrbarHall”у коме су некада наступали Брамс, Милер и многи други великани класичне музике. У августу га очекујенови наступ у чувеној дворани где ће му бити уручена овогодишња награда.

Овај даровити Смедеревац једини је млади пијаниста у Србији који на клавирским такмичењима изводи сопствене композиције с великим успехом, о чему говори и специјална награда на прошлогодишњем такмичењу „Славенски” у Новом Саду, када је добио признање за најбоље изведено дело домаћих аутора, а свирао је своју композицију.

Вељка на такмичењима салећу професори музике који му траже ноте његових композиција, што говори да је реч о пијанисти пред којим је велика каријера.

Овогодишња победа у Америци била јењегово осмо прво место на такмичењима композитора у земљи и иностранству и велики је подстрекза жељу да упише композицију на Музичкој академији у Београду.

Вељко се бави музиком од девете године. Прву композицију написао је већ у десетој.Био је то „Божићни валцер”, за који је 2010. године добио прву награду на такмичењу „PlayTheSound” у Земуну, када је победио у конкуренцији основних школа, иако је тада био тек у трећем разреду музичке школе. Пресудан утицај да одлучи да се бави музиком имао је његов отац, велики љубитељ и познавалац ове уметности.

– Што се тиче компоновања, томе га је научио сам бог. Компоновање не може да се научи, бог вам тај дар да или не. Касније, кроз школовање, тај дар може да се усавршава и развија. Вељко све своје композиције ствара потпуно сам, од писања музике, нота до снимања. Помажем му јединооко техничких ствари – прича за наш лист Драган Ненадић, отац младог композитора.

Вељко неколико сати дневно вежба на клавиру, али и компонује. Много времена проводи слушајући музику. Нарочито воли домаће композиторе и сваку емисију класичне музике на Радио Београду обавезно снима. Ретко ко познаје домаћу класичну музичку сцену као Вељко, поносно тврди његов отац.

Музичка школа му је као песма. Има све петице и не пада му тешко јер то воли. За разлику од самихпочетака, Вељко сада има пуну подршку професора за компоновање. Његов свет ван музике исти је као код већине вршњака. Углавном се занима компјутером, дружи се с другарима из школе и рођацима. Основну школу завршио је успешно и носилац је Вукове дипломе.

Византијска игра

У прошлој години Вељков труд исплатио се вишеструко. Бриљирао је на такмичењу без старосне границе „Фиделио музика” у Шпанији. У конкуренцији 16 земаља и 98 клавирских композиција, две Вељкове нумере ушле су у финале, а „Византијска игра” освојила је прво место. На републичком такмичењу младих композитора „Федемус” у Београду једини је освојио две прве награде:за дигиталну компјутерску композицију „Стоунхенџ” и за соло инструмент – за „Византијску игру”.

Оливера Милошевић
Политика, 3. 2. 2014.
Фото: О. Милошевић

SA

 

People Directory

Jasmina Bojić

Jasmina Bojic was born and raised in the former Yugoslavia. She attended law school in that country and soon thereafter became a well-known radio and television reporter.

At Stanford, Jasmina teaches documentary filmmaking with a focus on human rights issues. To that end, ten years ago, in 1997, she created the United Nations Association Film Festival. This Festival is an all-volunteer effort by Jasmina, its founder and executive director, and the student members of the Stanford Film Society. .

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.