A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Нека му је Царство Небеско широм отворено!

Вечни покој о. Душану Буњевићу, Сан Франциско, 2. јануара 2021.г.

Блажен је пут којим данас одлази блаженоупокојени протојереј Душан, јер му се припреми место покоја! Блажен је пут душе његове ка Господу његовом, код Кога ће почивати у миру и радости живота вечног. Јер је Господ зато и створио људско биће — за живот вечни и радост вечну.

Испраћамо данас на пут једног човека који је говорио: ”Сваки смртник има своје успоне и падове—али је Господ велики”. У овим искреним речима, за оне који су га знали, препознатљив је добри отац Душан Буњевић, српски свештеник са обале Пацифика, који је повезао и у срцу свагда носио Босну и Сарајево, Јужну Србију и Ниш, централну Србију и Београд, Далмацију и Дубровник, Српску Херцеговину и Мостар, православну Грчку и Атину, потом Француску и Париз као и Индијану и Геру. Највише је ипак свештеничког живота провео у Сан Франциску, где је и завршио свој земаљски пут. У свему томе, највећа брига му је био његов православни српски род.

Одговор на питање о његовом духовном сензибилитету и његова дела човекољубља лежи у чињеници да је и сам био страдалник: одлежао је вишегодишњу робију у комунистичком режиму, а онда као политички избеглица стекао је јеванђељски осећај за страдалнике.

Као велики патриота, родољуб, много је волео великане наше историје: Св. Саву, владаре и архиепископе, св. кнеза Лазара и Косовске јунаке, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског, великог Његоша, Николаја и Јустина, краља Петра и Александра, Јована Дучића, Генерала Дражу Михаиловића, Владику Атанасија Херцеговачког и митрополита Амфилохија… То исто живо осећање љубави за жртве, за пале мученике вере, правде и слободе, пројавио је заједно са својом дивном протиницом Љиљаном, његовом љубом и ослонцем, када су честим прилозима помагали српску децу у Србији и на Косовска земља, која је за њих била символ Свете Земље библијске, у коју је Господ положен и из које је васкрсао. Волео је светитеље Сан Франциска – Севастијана и Јована (Шангајског) – овог последњег је и познавао.

Дружење са њим је било задовољство: био је пажљив саговорник, пун разумевања и поштовања, у спрези са искуством пуним увида у историју, културу, философију, теологију, науку… Упркос тешком животном подвигу, успео је да стекне шире образовање, па је отац Душан кроз живот многе књиге прочитао, а имао је ретку природну мудрост, а био је, уз то, дародавац и мецена наше епархијске издавачке куће Севастијан прес.

Подржавао је Коло Српских Сестара, које су попут јеванђелских жена Мироносица, служиле Христу и Цркви…

Радовао се деци, па му благодаримо што је као Господњи човек, и њих Господу приводио, још од 1960 када је организовао и водио недељну српску школу при цркви Св. Саве у Гери, Индијана. Дете као младост људског бића најжедније је живота, љубави, знања, радости. А то значи да је најгладније и најжедније Бога, јер је живот и љубав и знање и радост од Бога, у Богу и са Богом. Зато је Господ Христос и рекао: Пустите децу, и не браните им да долазе к Мени, јер је таквих Царство Небеско (Мт.19,14). Стога су његове речи деци, посебно у летњем Кампу у Џексону, биле као мелем на душу и срце, као животодавни и радостотворни пелцер прицепљења на извор новог живота.

Радовао се обновљењу светосавља после пада комунизма, и бдео над стањем Српског народа. Можемо замислити колико се радовао паду комунизма у Србији и исцељењу српског раскола у Америци, али исто тако и колико је туговао када су евроамеричке бомбе загађивале ваздух његовог народа односећи многе недужне жртве.

Волео је све православне хришћане на обали Западне Америке. Туговао због новог претварања Аја Софије у џамију…

Иако у познијим годинама није могао да служи целу Литургију, као истински свештеник је увек прилазио Причешћу да би се приопштавао Господу. За излаз пред Господа Христа, о. Душан се, пред сами одлазак у болницу, у болести достојно припремио Светим Причешћем.

Ако је као човек, који тело носи и у свету живи, понекад можда и посртао, није такав остајао, него је устајао и усправљао се, и ишао даље гледајући у лице Господа свога, и у светлости Спасовог лица умивао лице своје покајањем. Није памтио свађе и размирице нити је био злопамтљив. То су приметили сви који су га познавали.

Знао је о. Душан да у српским земљама не живе и расту само славни Срби, честити богопоштоватељи и христослужитељи, него расту и разна друга ишчадија, али се у Божју житницу Небеске Србије, која је Небески Јерусалим сабирају само синови Царства. И Српска земља је њива, као и свака Божја њива овога света, са пшеницом и кукољем, али он није видео само кукољ и чкаљ и трње. Гледао је оно најбоље. И био поносан, на данашње Србе, попут Новака Ђоковића…

И док га данас испраћамо у Царство Небеско, полажући му тело у православну Америчку земљу, молимо се Господу да пример о. Душана у одстојавању вере, образа и достојанства људског и свенародног, буде свагда пред очима свих нас, његове млађе сабраће – свештенства ове Епархије.

Блажен је пут покоја и тела његовог многонапаћеног, јер се полаже у руско-српско православно гробље у Колми, пуно светих костију благочестивих хришћана Калифорније.

Хвала Ти, оче Душане, за све што си учинио, хвала Ти, што си као живи пример Јеванђеља ходио. Хвала Ти за ову светињу овде, храм Светог Јована Крститеља, који си оставио садашњем и будућим поколењима ”да се у њем’ служи Литургија, оног свијета, као и овога”.

Нека му је Царство Небеско широм отворено, и мајчица земља лака, и душа проста, а од нас велико хвала!

Вечан му спомен!


SA

 

People Directory

Stella Jatras

Stella Louis Jatras (nee Katsetos) from Camp Hill, PA, was born in Poughkeepsie, New York, as the fourth and youngest daughter of Louis (Leonidas) and Marina Katsetos, originally of Sparta, Greece, and later of Harrisburg and Carlisle.

Stella was quite literally a daughter of Sparta - and her father's name was Leonidas, no less. As Julia Gorin noted, she was Sparta, truly worthy of that heroic heritage. Axia!

In addition to the U.S. Department of State, her professional work included service with the U.S. Department of Defense, NASA and the Veterans Administration.

In 1953, she married George Jatras, also the offspring of Greek immigrant parents, and began a long and varied life as the wife of a career U.S. Air Force Officer.

As a career military officer's wife, Stella traveled widely and lived in several foreign countries where she not only learned about other cultures but became very knowledgeable regarding world affairs and world politics. She lived in Moscow for two years, where she worked in the Political Section of the U.S. Embassy. She also lived in Germany, Greece, and Saudi Arabia. Her travels took her to over twenty countries.

.
Read more ...

Publishing

The Meaning of Reality

Essays on Existence and Communion, Eros and History

by Christos Yannaras

The collection of articles traces the thought of Christos Yanaras through his long journey in discovering the meaning of existence, communion, eros, and history. It is a cause of immense joy that no fewer than twenty articles of passionate significance and substance have at present been gathered together in this volume under the title The Meaning of Reality.

Yannaras is undoubtedly one of the most significant thinkers of our time. Kallistos Ware once described him as "the most creative and prophetic religious thinker at work in Greece today," while Rowan Williams characterizes him as "one of the most significant Christian philosophers in Europe." His very wide and no less deep education helps him to develop an inimitable blend of philosophy, theology, and social criticism, and to speak in an original way about the traditional and contemporary issues of human existence, as well as the latest challenges of modern empirical science and political engagement. A detailed knowledge of the writings of the Holy Fathers has always been his foundation amidst the labyrinth of modern thought - which is inimately bound up with psychoanalysis, environmental issues, human rights, postmodernism, and pluralism , to mention just a few. Insistence on the primacy, uniqueness, and eternal value of human personality prevails in almost all his works and inspires his own vigorous theological and ecumenical engagement, based on the Orthodox eucharistic and ascetic tradition.