ФЕСТИВАЛ КОЈИ НАС ЈЕ ПОДСЕТИО ДА ЈЕ ПРВА ПРЕТПОСТАВКА КУЛТУРЕ – СЛОБОДА
Шта је потребно да би један – у светским размерама релевантан – међународни филмски и музички фестивал посвећен превасходно студентској популацији превазишао сопствени значај и постао догађај првог реда, који садржајем и формом сведочи о најбитнијој испреплетености културе и живота? Потребна је, између осталог, велика годишњица каква је 2014, а пре свега, потребно је да се време препозна као историјско, у којем се спајају прошлост, садашњост и будућност.
Карневалска кореографија убиства Франца Фердинанда, која је означила почетак овогодишњег фестивала Кустендорф на Мокрој Гори, праћена шареним дугим ватрометом, на спектакуларан начин посебног театра под отвореним небом исказала је разноврсну симболику у којој се одсликавају и почетак рата и почетак борбе за слободу народа потлачених од стране Аустроугарске. Тако је почело дешавање које је готово целих недељу дана представљало разноврсне савремене облике светске и домаће уметности – оне која почива на знању и извире из аутентичних традиција и форми живота. Јер, права уметност – без обзира то да ли је исказана кроз филм, музику, позориште или перформанс– брижљиво чува критички однос спрам друштва инстант информације и технологије новог доба. Штавише, гајећи сећање на своје порекло и приказујући исконску спону локалног и универзалног, оригинална уметност се увек, поред осталог, појављује и као израз који је субверзиван у односу на време у којем израња.
.У филмском делу фестивала, ови елементи приказани су кроз низ остварења, попут Сорентиновог Велика лепота, званично најбољег европског филма протекле године, или Авранасовог Госпођица насиље, као и незаобилазног и изузетног Фархадијевог филма Прошлост. Јер, филм Велика лепота представља декаденцију Рима, који се суштински испоставља и као огледало савременог европског друштва у целини, а сликајући нихилизам, италијански редитељ Сорентино – којег већ зову новим Фелинијем – поставља и алтернативу вере као и сасвим другачијих личних избора. У филму Госпођица насиље, обратно, исказује се потпуна морална пропаст која се рађа као последица ситуације социјалног безнађа сиромашне породице у Грчкој, што, са друге стране, дочарава реалност многих европских држава данас, где је насиље у различитим облицима све више присутно. Са треће стране, ирански филм Прошлост подсећа на свеприсутност прошлости у нашим животима, упућујући на прожетост временских димензија у којој људске егзистенције проналазе смисао.
Музички део фестивала – посебно наступи бендова Ноу смоукинг оркестра, Махала раи банда и Заз – изнова је изнео на светло дана битност аутентичности и традиција, односно начина на које музика народа постаје светска музика. Ови, као и остали концерти најновијег Кустендорфа, кроз различите музичке форме супротстављају се и савременом империјализму и колонијализму, што је понајвише дошло до изражаја кроз нове песме Ноу смоукинг оркестра, компоноване на стихове Матије Бећковића „на овом свету више неће бити рата кад не буде Великога брата".
Од почетка замишљен као алтернативни фестивал који се одржава без комерцијалних спонзора, без црвених тепиха и холивудског гламура, овогодишњи Кустендорф поново је окупио светску филмску и музичку елиту. Свему томе овај фестивал је придодао нови квалитет истакнуте друштвене свести и ангажованости, чиме је постао не само симболичко већ и истински саборно место за све уметнике чије стварање не жели да буде подређено профиту и захтевима тржишта. У том светлу, чињеница да се овде дешава и сусрет две генерације– прослављених и почетника, мајстора и ученика, исто тако ни најмање није случајна, јер у сличном духу тежи да изнедри специфичан образовни потенцијал какав је неопходан за праву уметност. Зато су и на овом Кустендорфу, уз такмичарски програм младе генерације, неизоставне биле радионице и разговори Фархадија, Кустурице, Аријаге и Каминског, као и Фремоа, са студентима из свих делова света.
Заједничка нит водиља за присутни широки спектар различитих активности садржана је у разумевању да се историјско време и време културе увек дешавају у истом тренутку. Јер, права уметност и права култура, увек упућују на знање у целини, као и на највеће вредности за које се живи и ствара. Кустендорф, који можемо звати Кустендорф 1914, у први план је поставио већ скоро заборављену велику идеју слободе. Или, почевши од реконструкције сарајевског атентата, преко представљања низа изванредних остварења, ово је фестивал који нас је подсетио да је прва претпоставка културе - слобода.
Факултет за медије и комуникације
Богдана Кољевић
Политика, 29. 1. 2014.