A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Iva Dostanić

Iva was born on January 23, 1976 in Belgrade, Serbia to Predrag and Dragana Dostanić.

Iva Dostanić has finished the Fifth Belgrade Gymnasium and with her family moved to Vienna and then to Athens where she attended the American International School being the best student. She continued her studies at Manhattanville. Her did her postgraduate studies in biochemistry and molecular biology in Cincinnati where she defended her doctoral theses.

While at Cleveland clinic she received the Award for Medicine and Humanity.

She passed away on Tuesday, December 27, 2011.

The Iva Dostanic Physician Scientist Trainee Award is given annually by the Department of Medicine for the individual whose passion for the science of medicine, intelligence, creativity, work ethic, and accomplishments exemplify the best of medical research and the physician scientist.


Ива Достанић је из Пете београдске отишла са својом породицом у Беч, а затим у Атину. Након Vienna International School, у Атини је похађала American International School и била међу најбољима у својој класи. У Атини је добила крила и одлучила да школовање настави у САД. Била је примљена на више колеџа, али се одлучила да оде у Менхетенвил, који су завршиле девојке из породице Кенеди. Ту је дипломирала на катедри за биологију и хемију као најбољи студент. Последипломске из биохемије и молекуларне биологије наставила је у Синсинатију, где је затим и докторирала код проф. др Лингрела, члана Америчке академије наука и кандидата за Нобелову награду. Након доктората добила је позиве да ради као професор на Јејлу и Харварду, али је она хтела да упише медицину. Одабрала је Кливленд клинику која је за докторе научнике имала посебан програм, на који се годишње прима само 32 од хиљада кандидата.

Током студија на Кливленд клиници имали су час из кардиологије где је професор поменуо један од њених радова из доктората о високом притиску. Ива га је исправила у нечему и кад је он питао одакле то она зна, њенииз класе су рекли да је она та Достаниц – аутор рада који он помиње, а он је рекао да први пут држи предавање некоме ко зна више од њега. Као најбоља у класи, добила је награду за медицину и хуманост (Award for Medicine and Humanity).

По завршетку студија Иву су тражили водећи медицински центри. Одлучила се за Јејл, где је, као прва од 2.000 кандидата, уписала специјализацију из интерне медицине. Дан пре почетка специјализације дијагностикован јој је рак јајника,а она је наставила са едукацијом и истраживањем и под хемотерапијом која је уследила. Осим постигнутим резултатима,своје сараднике је запањила храброшћу, радном етиком и ентузијазмом. Друштво у коме је живела, радила и коме је енормно допринела уме да цени њена дела: у част Иве Достанић на Јејлу је уведена годишња награда за најбољег доктора научника, која носи њено име: IVA DOSTANIC AWARD FOR BEST PHYSICIAN SCIENTIST. Ова награда, чији је Ива била први добитник, додељиваће се сваког јуна све док постоји Јејл. Поред тога, успостављен је фонд којиноси њено име и који новчано помаже научна истраживања.

И сам као лекар знам да на судбину наших живота често не можемо да утичемо када се умеша тешка и неизлечива болест. Међутим, да ли смо могли да утичемо да смањимо број људи који одлази из наше земље? Да ли можемо да спречимо да се то не деси онима који су управо матурирали? Можемо ли и ми да се боримо за оне који вреде и шта им можемо понудити? Можда би поштовање и захвалност некима били довољни...

Политика, 30. 7. 2014.


SA

 

People Directory

Rastko Petrović

Rastko Petrović (Belgrade, 1898 – Washington, D.C., 1949), poet, novelist, travel writer, essayist, etnographer, giffted sketcher, camerman and photographer. He graduated law in France, and on his return to Yugoslavia he worked as an art and literary critic. After this he was employed in the diplomatic service and posted to Italy and the USA. He is considered to be one of the most important and most influential Serbian writers in the period between the two world wars.

Major works: The Burlesque of Lord Perun the God of Thunder (Burleska Gospodina Peruna Boga Groma, 1921, fiction), Revelation (Otkrovenje, 1922, poems), Africa (Afrika, 1930, travel book), People Talk (Ljudi govore, 1931, fiction), Day the Sixth (Dan šesti, 1961, novel).

.
Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.