A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Са коктелима је и стрес лакши

У Београду је боравио Душан Зарић, бармен и миксолог који се нашао „Форбсовој” листи 50 најутицајнијих стваралаца добрих укуса.

Добра кафа, добро пиво, вино, добар коктел, укусно јело и колач. Данашњи гости ресторана било где у свету очекују врхунску понуду и неће се вратити ако једна од тих ставки недостаје. Претње од тероризма, победе политичких опција које нису свима потаман, економска (не)стабилност, нису промениле традиционални однос бармена и госта.

– И даље свако ко уђе у локал и седне за шанк очекује да, уз капљицу и залогај, и ћаскање са барменом „отупи бол” свакодневице – каже за „Политику” Душан Зарић, бармен, миксолог и власник „Employees only”, једног од најбољих коктел барова у свету, који је ових дана боравио у родном Београду.

Мада је на „привременом раду”, дужем од две деценије, у Сједињеним Државама, редовно долази у домовину због породице, али и да пренесе знање овдашњим колегама.

– У овом послу, као и у сваком другом, има много тајни, али ми их међусобно делимо. Нису у питању само оне о спремању коктела. Много су важнији психолошки алати. Сви су данас под стресом. И људи који живе у Њујорку, Лос Анђелесу или овде у Београду, само се тај стрес разликује. Наш посао је да када гост уђе у бар стрес не изађе са њим – каже уз осмех Зарић, кога је 2013. „Форбс” уврстио у 50 најутицајнијих планетарних стваралаца добрих укуса – тејстмејкера.

Несуђени машински инжењер по доласку у Велику јабуку одлучио је да каријеру гради у послу везаном за алкохолна пића, за који многи тврде да је на другом месту после погребних услуга по немогућности да пропадне. Био је ученик чувеног Дејла Дегрофа. Душан је са колегом Џејсоном Космасом коаутор две књиге: „You didn’t hear it from us” и „Speakeasy Classic Socktails Re-imagined by New York Employees Оnly Bar”. На жалост, за сада их нема на српском.

На нашем тржишту не могу да се нађу сви састојци коктела које Душан спрема у баровима у Њујорку и Лос Анђелесу, па домаћи издавачи не желе да преводе штиво. Спрема и два нова наслова. Један са колегом биће о девет основних матрица свих коктела, из којих су касније настали остали. Самостално ради на „Барменском приручнику за преживљавање”.

Питамо га да ли је писање његова борба против стреса? Уз осмех одговара да бармен, уколико жели да буде добар у свом послу и дуго траје, мора сам да се добро осећа.

– Није то мој вентил, само желим да пренесем искуство колегама. А рад са људима је најтежи. Да бисмо пружили госту нешто несвакидашње у неколико сати колико проведе у нашем локалу, морамо и сами да будемо задовољни – појашњава мајстор шејкера и миксовања безалкохолних и алкохолних укуса.

Душан је током овогодишње посете Београду одржао предавање такмичарима „Негрони окршаја”, барменима који се боре за националног победника у справљању коктела, названог по италијанском грофу. Српски победник добиће прилику да своје умеће покаже у Милану.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Father Philip Sredanovich

The Odd Adventures of an Early Serbian Priest

Fr. Philip Sredanovich is one of the strangest parish priests I’ve ever run across in my research of Orthodoxy in America.

He was born in Montenegro in 1881. He seems to have been educated and married in Russia (the 1920 U.S. Census says that his wife was born in Russia). Fr. Philip came to America just after the turn of the 20th century. In 1908, he made headlines nationwide for his supposed invention of a device to travel around the earth without moving. From the Washington Post (12/11/1908):

Read more ...

Publishing

Jesus Christ Is The Same Yesterday Today And Unto the Ages

In this latest and, in every respect, meaningful study, Bishop Athanasius, in the manner of the Holy Fathers, and firmly relying upon the Apostles John and Paul, argues that the Old Testament name of God, “YHWH,” a revealed to Moses at Sinai, was translated by both Apostles (both being Hebrews) into the language of the New Testament in a completely original and articulate manner.  In this sense, they do not follow the Septuagint, in which the name, “YHWH,” appears together with the phrase “the one who is”, a word which is, in a certain sense, a philosophical-ontological translation (that term would undoubtedly become significant for the conversion of the Greeks in the Gospels).  The two Apostles, rather, translate this in a providential, historical-eschatological, i.e. in a specifically Christological sense.  Thus, John carries the word “YHWH” over with “the One Who Is, Who was and Who is to Come” (Rev. 1:8 & 22…), while for Paul “Jesus Christ is the Same Yesterday, Today and Unto the Ages” (Heb. 13:8).