A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Кад Беркли закуца на врата

После Америке и Индије у родном Београду албум првенац представља џез кантауторка Александра Денда

Пре него што наступи у Карнеги холу са Јаном Кусом и „Slavorican” ансамблом, талентована џез и соул кантауторка Aлександра Денда представиће у родном Београду албум првенац „Dreamer” уз подршку наших музичара. Александру ће у уторак, на летњој сцени „Битеф арт кафеа” на Калемегдану, пратити басиста Пера Крстајић, бубњар Пеђа Милутиновић, гитариста Никола Миленковић и пијаниста Драган Ћалија.

Ови уметници препознали су музички сензибилитет младе Београђанке која од пре три године живи и ради у Њујорку и то након убрзаног школовања на престижном Берклију.

Животна прича Александре Денде, која је завршила средњу музичку школу „Станковић”, а потом студије менаџмента, донекле је необична. Да једне вечери, док је још била у средњој школи, није чула сјајни глас Иване Котов не би ни знала да постоји могућност да се упише на Беркли. Иако дипломирани стручњак за менаџмент, одлучила је да окуша срећу и након припрема у Атини отишла је да полаже аудицију за Беркли. Положила је и добила стипендију, али недовољну да остане на студијама, па се обесхрабрена вратила у Београд. Како живот уме да подели добитне карте када се најмање надате, Александри су се сасвим ненадано још једном широм отворила врата Берклија и то – у Београду.

– Код мене се све дешава некако из другог пута. Беркли је дошао код мене, 2009, када су у карту светских аудиција уврстили и Београд. Први пут у својој историји. Пријавила сам се само да се једног дана не бих кајала, да не бих пребацивала себи како нисам ни пробала да конкуришем. Моја менторка Ивана Котов остала је код мене целу ноћ пред аудицију убеђујући ме да одем и ујутру ме испратила. И, прошла сам. Добила сам дупло већу стипендију и успела да прикупим паре за живот у Бостону. И четири године студија „скратила” на две и по. Завршила сам неку врсту отвореног смера где можеш сам да креираш свој програм. Ја сам комбиновала перформанс, кантауторство и аранжирање – прича млада уметница која је током студирања била укључена у разне пројекте међу којима је било и учествовање у а капела групи „Сингинг трајб” коју су чинили музичари из 24 земље. Александра је била једина са наших простора а вођа је био Џон Блејк, музичар који је учио од Бобија Мекферина са којим је и сарађивао.

– Већи део нашег репертоара било је импровизовање. Музика коју смо изводили била је базирана на „ворлд мјузику” а наступали смо у Берклијевој сали Би-Пи-Си али и чувеном џез клубу „Рајлс” – прича Александра која је паралелно са учешћем у разним пројектима проналазила свој музички израз, откривала себе као кантауторку.

– Трагала сам за одговором на питање због чега се бавим музиком, саму себе настојала да преточим у ноте, у музику. Тако је и настао овај мој албум који је пре Београда већ представљен у Америци и Индији. Музици коју слушам не можете неку етикету да уденете. А таква је и музика коју правим. Кажу за њу да је музички флуидна и то ми је комплимент. А ако ме питате који су музички утицаји, онда су то неосоул, џез, ритам и блуз и то све уз примесе електронике и благе „ворлд мјузик” утицаје – објашњава Александра Денда и додаје како пројекти у којима учествује потпадају под сасвим другачије жанрове.

– Један од њих, примера ради, био је рад на албуму бразилског гитаристе Серхија Переире. То је бразилски џез и ја сам се представила као вокални солиста. Певала сам на португалском. Члан сам и ансамбла „Slavorican” словеначког саксофонисте Јана Куса. Музика коју овај ансамбл изводи мешавина је карипских ритмова и традиционалне музике Балкана. То врло интересантно звучи. Тај аутентичан микс изводи нас седморо, четворо са наших простора и троје Порториканаца. Са тим ансамблом ћу наступити у Карнеги холу – прича уметница која ће по повратку у Њујорк кренути у освајање нових музичких израза, стварању музике за нови албум који ће, можда, за разлику од првенца, једног дана премијерно представити у родном Београду.

Уметнички глуви телефони

Постала сам део и приче која се зове „Арт линкс”. Реч је о заиста занимљивом пројекту који спаја уметнике из различитих дисциплина, у којем они ланчано стварају уметничка дела. Нешто попут глувих телефона али на уметнички начин, уместо речи шаље се уметничко дело. У пројекту учествују парови и ја сам у овој причи заједно са Израелком Ноом Меир која се бави уметничком акробацијом. Сва та дела биће представљена у једној њујоршкој галерији – каже Денда.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Igor Simić

Igor Simic was born in 1988 in Belgrade, Serbia. He graduated from Columbia University, New York, with a double-major in Film Studies and Philosophy. He currently works on films, video, installations, and writes articles.

.
Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.