A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Јецаји и уздаси: Како је изгледала светска премијера „Даре из Јасеновца“ у Чикагу

Светска премијера филма „Дара из Јасеновца“ одржана је у девет америчких градова. У чикашком Лендмарк центру нису сви на својим седиштима дочекали крај двочасовне екранизације потресне истините приче из злогласног логора НДХ, неки су у сузама напустили салу. Они који су остали стезали су зубе, а у мраку биоскопа смењивали су се јецаји и уздаси.

Утисак који је српски кандидат за Оскара режисера Предрага Гаге Антонијевића оставио на публику најбоље се могао видети када су се попалила светла после пројекције. Једни су обамрли седели на својим местима, други журно, са марамицама и маскама у рукама, журили ка излазу, док већина није била у стању да да било какав коментар, преноси „Сербиан тајмс“.

„Шта рећи, све сте видели“, био је најчешћи одговор који смо добили.

Славица Петровић, директорка Српског филмског фестивала Чикаго је смогла снаге да прокоментарише:

„Изузетно ми је тешко, филм је толико потресан да је после њега тешко било шта рећи. Ипак, добро је да је коначно снимљен и да људи имају прилику да га виде, а они који до сада нису знали да се упознају са оним што су преживели Срби у Јасеновцу и другим усташким логорима“, рекла је она.

Петровићева је прокоментарисала и критике које су се појавиле у појединим америчким медијима, попут „Варајетија“ и „Лос Анђелес Тајмса“.

„Када сам видела те критике, прво што сам помислила јесте да ти људи нису видели филм, а друго да не знају ништа о историји. Очигледно је да су у питању нечији интереси, јер језик којим су писане те рецензије није језик филмске критике, већ језик политике. Бојим се да филм неће далеко догурати у трци за Оскара, али је сигурно да ће оставити траг и бити сведочанство које ће помоћи да се неке ствари отргну од заборава и заувек памте“, истиче Петровићева.

Дејан Цветковић не дели њено мишљење када су у питању шансе „Даре из Јасеновца“ за престижну награду.

„Мислим да је филм одличан, да баца светло на историјске догађаје о којима је свет мало тога знао. У том смислу је нешто ново и ја се надам да још има људи којима ће истина запарати уши и очи и на које ће „Дара“ оставити велики утисак. Јасеновац је најстрашнија српска реч и највећи српски град после Београда, и ма колико то било тешко, сваки Србин би бар једном дневно требало да помисли на то зло са којим су се наши сународници и преци тамо суочили, јер то зло нити је нестало нити спава зимским сном“, каже Цветковић.

Америчком филмском критичару који је филм окарактерисао као „српску националистичку пропаганду“, Цветковић поручује:

„Сложићу се ако су по том истом принципу „Шиндлерова листа“ или „Пијаниста“ јеврејска пропаганда. Истина не може бити пропаганда, она не спада у политичке категорије, већ је једна и непобитна. Може само да вам се свиђа или не, али не можете да је оспорите“, додаје он.

Премијери у једном од два чикашка биоскопа у којима се приказује филм „Дара из Јасеновца“ присуствовало је око тридесетак људи, а разлози за слабију посету су, уз пандемијске мере које ограничавају број расположивих седишта у биоскопима, били и велики снег и најхладнији дан у години (температура -13 степени Целзијуса), те релативно слаба кампања која је пратила премијерне пројекције.

За очекивати је да ће наредних дана знатно већи број наших људи који живе у Америци бити у прилици да погледа „Дару из Јасеновца“, што ово остварење свакако заслужује. Осим у Чикагу, филм се налази на биоскопском репертоару у Даласу, Финиксу, Милвокију, Мајамију, Хјустону, Атланти, Денверу и Вест Палм Бичу.

Извор: Sputnik


SA

 

People Directory

Maja Herman - Sekulić

Maya Herman (Maja Herman - Sekulic) is a well-known Yugoslav writer and internationally published author, translator, editor and journalist.

In 2000, she finished her first novel Kralj svile , (published in Serbian by Narodna knjiga, Mega hit ed., Belgrade), which immediately became a bestseller. It was nominated in 2001 for an award as the best novel of the year (“Zensko pero”, Bazar, Belgrade), and in 2002 it appeared in the 2nd print with a new cover. In Search of The Silk King is the new, expanded English version of the story.

.
Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.