A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Наша традиционална вина у САД

У балској дворани хотела „Мериот" у центру Вашингтона окупили су се у среду професионалци еснафа у коме се мешају бизнис и задовољство: продавци и купци вина. Догађај је организовала компанија „Винбоу" (на енглеском ово име је комбинација речи вино и дуга), да би ресторанима и продајним ланцима показала своју понуду за ову годину.. И наравно, стручним непцима омогућила да робу испробају.

 

Предмет нашег интересовања на овом пословном скупу био је „Вински пројекат Балкан", чији је штанд био јасно обележен. Иако је ово нека врста сајма који траје само један дан, излагачи се нису, као на редовним пословним вашарима, такмичили у привлачењу пажње. Све је зато само у једној функцији: да се проба вино, о томе у посебном нотесу који се добија на улазу направи забелешка, а послови се склапају касније.

Тако је и балкански штанд био само сто са боцама вина спремним да буду испробана и људи вољни да по потреби пруже детаљна објашњења.

Његов споксмен био је Марко Бабшек, на чијој бизнис картици пише да је „бренд менаџер" у „Вајнбоу". У „Винском пројекту Балкан", којег чине две фирме које носе ово име, као оснивачи и партнери су он, Александар Крсмановић и Даниела Шешлија-Шарић, која посао води у Београду.

Пројекат је, како нам је рекао, кренуо у новембру прошле године. Занимало нас је каквом стратегијом планирају да винима из Србије (и шире, са целог Балкана) омогуће да се пробију на америчком тржишту, на коме свака продавница пића (или самопослуга, тамо где локални закони то дозвољавају), купцима нуди по неколико стотина врста из свих крајева света (укључујући, наравно, и широку понуду онога што потиче из винограда од Вирџиније до Калифорније)?

„Тиме што ћемо понудити нешто ново, оригинално и занимљиво", одговара Марко Бабшек (36), иначе и Србин и Американац, који је у Њујорк приспео 1996, тамо завршио „винску школу" и постао стручан, а данас већ искусан „сомелије".

Објашњава нам затим да је специфичност приступа „Винског пројекта Балкан" инсистирање да вина из Србије која нуде морају да испуне три критеријума: да су од аутохтоних сорти грожђа, да су направљена на традиционални начин, али и технологијом која им гарантује постојани квалитет из бербе у бербу.

„Један од великих проблема које смо имали бирајући вина у Србији за наш портфолио била су инсистирања наших винара 'морате да пробате мој шардоне'. Њихов 'шардоне' јесте одличан, али упркос томе нема шанси на овом тржишту, које је преплављено врхунским 'шардонеима' у свим варијантама. Много веће изгледе имају наша 'историјска' вина као што су 'тамјаника', 'прокупац', 'португизер', 'морава' или 'вранац', ако су у питању Македонија или Црна Гора. Дакле нешто што је специфично за наш регион" – каже Бабшек.

На штанду је управо ова понуда у боцама са етикетама прилагођеним за америчко тржиште. Оригинална имена су остала (мада је у неким случајевима интервенисано: винарија „Мачков подрум", чији би изговор Американцима био веома тежак, означена је матичном фирмом „Агрина"). Полеђинској етикети је, међутим, поред обавезних података које тражи овдашњи закон, намењена и улога енциклопедијске одреднице: садржи кратак опис вина, врсте грожђа, региона из којег потиче и на крају упутство за изговор имена.

Почели су са једним контејнером од 3.600 боца, који је брзо продат, као и следећи, док је трећи на путу. План је да се до краја ове године испоручи укупно 18.000 боца, што би, како оцењује Бабшек, био сасвим солидан почетак.

Три четвртине од овога завршиће у ресторанима, углавном оним малим, где гости нису они са „машнама и ташнама", већ млади урбани професионалци, а сомелије може да буде и „момак са тетоважом".

Малопродајне цене српских вина која је одабрао „Вински пројекат Балкан" овде су од 13 долара за боцу „португизера" са Фрушке горе, до 40 за „суб росу" из „Вина Будимир", винарије заступљене иначе са четири етикете. То је иначе ценовна категорија у којој је овде највећа конкуренција.

Да ли је, међутим, „Вински пројект Балкан" спреман да испоштује главно правило пробијања неког производа на најпробирљивијем тржишту света, било о којој роби да је реч: да буде упоран и стрпљив?

„Свакако, да за то нисмо спремни, не бисмо ни почињали", одговара Марко Бабшек.

Милан Мишић
ПОЛИТИКА 22. 3. 2013.


SA

 

People Directory

Lance Sijan

Lance Peter Sijan (April 13th, 1942 - January 22nd, 1968) was a United States Air Force officer and fighter pilot. He was awarded the Congressional Medal of Honor for his selflessness and courage.

Sijan was born in Milwaukee, Wisconsin in 1942 from a Serbian father and Irish mother. He graduated from the United States Air Force Academy in 1965, and after attending pilot training, was assigned to the 366th Wing at Da Nang Air Base, Vietnam.

.
Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...