A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Јубилеј српског Гласа Америке

Невелика редакција од 13 новинара прославила је у четвртак по подне, са важним гостима, велики јубилеј: 70 година откако се 26. марта 1943, на радио апаратима, уз повремено крчање, први пут чуло „Овде Вашингтон, Глас Америке”.

Тако је започео програм намењен Југославији, на врхунцу Другог светског рата, када је радио био главни извор вести са широког светског фронта и глас наде да ће снаге добра победити силе мрака. А кад је победа извојевана, Глас Америке је добродошао иза „гвоздене завесе”.

.

Тада се слушао тајно, а данас се гледа јавно. Радио програм се више не емитује директно, већ само преко интернета, а као институција, „Voice of America” (VOA) данас је велика медијска машина са око 1.300 запослених која недељно емитује 1.300 сати програма за глобални аудиторијум који се процењује на око 125 милиона. Српски сервис је један део тог механизма, који је директни следбеник југословенског, расформираног после распада Југославије, па је прослава 70-годишњице била прослава и сервиса који данас, са посебним редакцијама, емитују за Босну и Херцеговину, Македонију и Косово (редакције за Словенију и Хрватску су у међувремену укинуте, после процене да после њиховог уласка у ЕУ и НАТО Америка нема више шта да им говори).

На свечаности у седишту Гласа, у згради у центру Вашингтона, на средокраћи између Беле куће и Капитол хила, евоциране су успомене, посебно на период када је Глас Америке подржавао оне који се нису слагали са режимом Слободана Милошевића. Како је рекао шеф српске редакције Зоран Жиц, Српски сервис ће наставити да извештава „објективно, тачно и непристрасно”, што је, уосталом, и обавеза из Повеље, уређивачког кодекса Гласа Америке.

Дејвид Енсор, директор Гласа Америке, уз напомену да програм на српском данас гледа 11 одсто одраслих грађана Србије, похвалио се да у Отворени студио, кад год су у Вашингтону, свраћају сви политички лидери са Балкана. Пригодне честитке и похвале упутили су затим Филип Рикер, један од функционера Стејт департмента који је последњих година често на Балкану, као и некадашњи амбасадори САД у Београду: Мајкл Полт, Камерон Мантер и Ричард Мајлс. За Полта (амбасадор 2004–2007), „српски народ је предивна група појединаца, невероватно сналажљива и способна да издржи огромне тешкоће на путу до свог циља којој је Глас Америке – пружао подршку да на том путу не одустаје”.

Амбасадор Мајлс, сада у пензији, у Београду је био од 1996. до 1999. али због санкција према Србији, није имао титулу амбасадора, већ је био „шеф мисије”. Он се подсетио ритуала из времена протеста против Милошевића – лупања у шерпе и тигање у време емитовања дневника РТС-а, чему је, како је рекао, допринос давала и његова супруга. У његово време, Глас Америке је био посебно активан према Србији, емитујући и програме Б 92 са мреже предајника из суседних земаља.

Најискренији говор је вероватно одржала Маја Дракер, прва уредница новоформиране редакције за Србију, а данас члан менаџмента Гласа, рекавши да није било лако радити у редакцији за Србију и бити лојалан и првој и другој домовини.

– За време бомбардовања, радни дан нам је почињао провером где су бомбе пале, да ли близу места где живе наши најближи. Били смо једна велика породица која је обављала своје професионалне дужности, али и веома уплашена за оно што се догађа у Србији – рекла је Дракерова.

Шта после 70 година?

– Оно што се неће променити, то је мисија Гласа Америке и њене српске редакције: да грађанима Србије обезбеђујемо најквалитетније информације – рекао нам је на крају Елез Биберај, директор Европског сервиса.

Слављеницима је честитао и амбасадор Србије у Вашингтону Владимир Петровић, рекавши да је током минулих седам деценија „креативни и професионални тим Српског сервиса Гласа Америке поставио високе новинарске стандарде”. Петровићев колега, амбасадор Црне Горе Срђан Дармановић је пак поручио да свако време има своје симболе, а да је Глас Америке био важан симбол борбе за промене и демократију и у Црној Гори.

М. Мишић
ПОЛИТИКА, 21. 4. 2013.


SA

 

People Directory

Olga Gradojevich

December 19, 1937 - August 30, 2022
Olga Radosavljevich-Gradojevich, 84 of Bratenahl/Seven Hills passed away in Seven Hills, Ohio on August 30, 2022. Olga (affectionately known as Miss Olga) was born in Belgrade, Serbia on December 19, 1937, to Nadezda and Vojislav Radosavljevich (Both Deceased) She immigrated to the United States of America at age 18 and enrolled at The Cleveland Institute of Music where she completed her Bachelor of Music, Master of Music and an Artist Diploma in piano performance with renowned teachers Arthur Loesser, Victor Babin and Vitya Vronsky Babin.

Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.