A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Српски дах у њујоршком позоришту

Драма „Реалисти", Јелене Кајго, премијерно је изведена 11. маја на сцени америчког позоришта „Хир арт", у режији Ијана Моргана

– Утисци које носим са премијере „Реалиста" у Њујорку су сјајни. Редитељ Ијан Морган је изузетно суптилно и прецизно поставио комад са свим финесама и детаљима, а глумачка подела је одлична. Иако сам изузетно задовољна представом, изненадиле су ме бурне и лепе реакције публике, али и добре критике. Јер у уметности никада нисте сигури да ли сте потпуно објективни. Њујоршка публика се толико поистоветила са ликовима комада или их је препознала као део свог окружења да се сваки пут пренула када је са сцене зачула српско име, јер је имала утисак да се радња комада дешава на Менхетну. То је пример позитивне стране глобализације: да сви осећамо да смо део шире целине, али је потребно и да стално будемо свесни које су њене добре, а које лоше стране...

.

Ово је „ њујоршки" утисак драмске ауторке Јелене Кајго, која је протеклих дана боравила у Америци поводом премијере свог драмског текста „Реалисти", који говори о кризи либералног капитализма и утицајима које овај систем има на појединце.

Драма „Реалисти", Јелене Кајго, премијерно је изведена 11. маја на сцени њујоршког позоришта „Хир арт" (Hereart), у режији Ијана Моргана. Поред америчких глумаца Шона Михана, Саманте Соул и Кевина Хогана, интригантне јунаке Јелене Кајго тумаче и наши Јелена Ступљанин и Уликс Фехмију, који живе и раде у Њујорку. Редитељ Ијан Морган је, иначе, уметнички директор њујоршког позоришта „TheNewGroup", у коме играју и режирају звезде америчке позоришне сцене, попут Итана Хоука, Марисе Томеи и других.

– Када сам први пут прочитао „Реалисте", одмах сам осетио да је у питању посебан комад: прича која је истовремено узбуђујућа и потпуно универзална. Врло питка и духовита, а истовремено горка и болна, са сложеном психологијом ликова. То је било јасно већ на првој проби када су се глумци смејали препознајући болне и апсурдне ситуације и истине везане за ликове које тумаче. Био је велики изазов оживети те ликове – каже редитељ Ијан Морган и додаје:

– Оно што ме је привукло да радим овај комад је и увид у америчку економију и амерички начин живота из другачије перспективе. Ликови у комаду јесу повремено цинични, али и збуњени и изгубљени под притиском да буду успешни, у друштву у којем само малобројни могу да се попну на врх друштвене лествице. Застрашујуће је видети се у том огледалу које је окренуто према вама из далека.

Представа „Реалисти" је, сазнајемо, већ номинована за награду „NewYorkInnovativeTheatreAwards", а критика наводи да је ова продукција „донела свеж дах на њујоршку позоришну сцену", уз напомену да је текст „бритак, интелигентан, духовит". Захари Стјуарт, критичар

„TheaterManie", закључује да се драма српске ауторке савршено удомила на сцени, само неколико блокова удаљеној од Волстрита.

Током боравка у Њујорку, Јелена Кајго је одржала предавање у позоришном и универзитетском центру „Мартин Сигал". Иако су је позвали да говори о својим текстовима, Јелена је искористила ову прилику да кроз богату фото и видео-презентацију публици представи Битеф фестивал и Битеф театар, али и најновије тенденције и уметнике српског позоришта.

Одлична паралела са западним начином живљења

– „Реалисти" Јелене Кајго су тренутно једини српски комад који комплетно продуцира америчка компанија у Њујорку. Велика ми је част што смо успели да поставимо баш ову драму на сцени позоришта „Хир" у Сохоу. И критике и утисци публике, која је и америчка и са наших простора, јесу фантастични. Штиво Јелене Кајго је направило одличну паралелу са западним начином живљења и заиста сам пресрећна начином на који публика реагује на оно о чему представа говори – каже глумица Јелена Ступљанин.

Б. Г. Требјешанин
ПОЛИТИКА 26. 5. 2013


SA

 

People Directory

Bishop Firmilijan (Ocokoljić)

(1963–1992)

Te Right Reverend Dr. Firmilian, Bishop of the Serbian Orthodox Diocese of Midwestern America, was born on the Feast of the Nativity of Christ, according to the Julian Calendar, on the 7th of January 1910. Born into a clerical family in Kaona, Serbia, he was the son of many generations of priests, specifically, born in the family of the protopresbyter Uros Ocokoljich and his mother, Darinka, nee Plazinic, also the daughter of a priest. To the delight of this family, the parents were blessed with the birth of twins, named at baptism, Stanko (later, Firmilian) and Ranko. Stanko was the tenth child.

Having completed his elementary (in the place of his birth) and secondary education (Gymnasium, High School, in Čačak,) young Stanko was admitted into the Orthodox Seminary in Sarajevo, Bosnia, from where he graduated in the year 1930. After having served the Armed Forces of his country, Stanko was married to Nadežda Popović. Following their marriage, Stanko was ordained to the diaconate and then to the priesthood, being assigned as assistant to his father, protopresbyter Uroš, in the Village of Kaona. He was ordained to priesthood in 1930 by Bishop Jefrem Bojović, brother of well-known Vojvoda Petar Bojović. Tragically, within the first year of his marriage, Father Stanko lost both his wife and son, during childbirth.

Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0