Индијански потомци ратника из Калифорније драги су гости православног манастира Светог Германа Аљаског у Калифорнији. Индијанске старешине из резервата често долазе чак и на свеноћно васкршње богослужење. Доскорашњи старешина манастира, међутим, није Србин, послат одавде да унесе светосавске идеје међу црвену браћу! Отац Герасим рођен је као Американац, Гордон Елијел. Манастир који је водио има петнаестак монаха и представља својеврсни феномен: готово сви калуђери су Американци ивећина њих говори и српски и руски језик. Прошлог лета, у братство се, међутим умешао један – Скандинавац. Наиме, епископ западноамерички Максим поставио је јеромонаха Дамаскина (Кристенсена) за игумана овог манастира.
.Прича о братству и пријатељству са америчким Индијанцима из оближњег градића Котонвуд, изузетна је инспиративна не само за духовнике, већ, рекло би се, и за филмаџије. Прича о манастиру, кога је основао бивши амерички хипик Јуџин Роуз (1934–1982), сјајан је предложак за први српски вестерн, кога могу да режирају, вероватно, само два редитеља на свету: Емир Кустурица и Квентин Тарантино. Како сам, усред Београда, наишао на ову готово нестварну причу? Ауторка романа „Волф, пут ка истини”, Зорица Зец, књижевница и сарадница сајта СПЦ, једна је од оних која је истраживала случајеве странаца, људи других вероисповести, који су прелазили у православну веру.
Њена романескна прича, додуше, не дотиче се Америке. Госпођа Зец у свом роману описује драму аустријског вајара који је прешао у православље и замонашио се у Србији и чија жена, аустријска новинарка, покушава да га врати на стари пут. Међутим, да би написала тај роман, који је заснован на једној од истинитих прича, Зорица Зец је истраживала многе архивске и црквене изворе, како би употпунила причу о необичним траснферима из једне вере у другу.
Тако сам се, из нехата, сусрео са монасима, хипицима, Индијанцима, бледоликима и православнима, у врлетима Америке.
Манастир Светог Германа је, званично, основан 1967. године и донео је православље у овај део земље америчких Индијанаца и каубоја. Биографија његовог оснивача јесте кратак опис потраге за самим собом и смислом живота. Јеромонах Серафим Јуџин Роуз, Американац рођен у Сан Дијегу, православни је испосник који је прошао пут преображаја и спознаје, као ретко који човек у новијој историји Српске православне цркве.
Сан Франциско је у доба младости, као град у ком је студирао Јуџин Роуз, био отворен за алтернативне идеје и представљао је једно од седишта хипи покрета. Као и многи његови вршњаци хипици, Јуџин се окренуо мудростима древног Истока.Проучавао је будизам и остале азијске вере. Чинило се да је овај обдарени полиглота и источњачки филозоф, попут многих вршњака, нашао свој пут.
Али, током студија, Јуџин је открио дела француског мислиоца који је тврдио како свако мора да нађе сопствени пут до вере, па да тај пут може да буде заснован на различитим верским учењима. У лето 1955. године упознао је колегу, младића из Финске који је био православац. У његовом друштву први пут је крочио у православни храм.
Мирис тамјана и свећа, молитва свештеника и верника, америчком младићу учинили су се блиским. Почео је све чешће да посећује православна богослужења, да чита књиге и учи руски и црквенословенски. Имао је посебну срећу да постане ученик архиепископа Јована Максимовића који је Американца унапредио у појца.Када је навршио двадесет осму годину, одлучио је да се крсти у православној цркви.Неколико месеци касније, с благословом архиепископа Јована, Роуз је с Русом Глејбом Помошенским, основао неку врсту заједнице православних књижара, назвавши је „Братством Светог Германа Аљаског”. У марту 1964. године они су у Сан Франциску отворили књижару, покрај Руске цркве.
Братство је потом основало издавачку кућу „Свети Герман прес”. После смрти архиепископа Јована, Јуџин постаје свестан да му живот у граду више не оставља времена за молитву и писање. Братство је одлучило да напусти Сан Франциско и упути се у дивљину северне Калифорније.Ту су постали калуђери, 1967. године.
У том делу Калифорније, зиме су веома хладне и сурове, с пуно снега.Лета су врела. Али, калуђерима је, када су оснивали манастир, било важно да се здање налази на издвојеној територији, усред шуме, што даље од цивилизације.
Братство Светог Германа живело је у првим годинама пустињачким условима– без грејања, канализације и светла.Одвојени од остатка света, Американци у монашкој одежди СПЦ, штампали су књиге на старој, једноставној штампарској машини, ручно слажући слова.
Од зараде остварене продајом књига,први игуман манастира отац Серафим, основао је часопис„Православна реч”, који и данас објављује дела православних мислилаца. Посетиоци долазе у манастир, посебно 2. септембра, када се 1982. године, упокојио отац Серафим.Наиме, тог лета, јеромонах Серафим одједном је почео да осећа слабост. Кад су га монаси однели у болницу у Редингу, монах је већ био у критичном стању и без свести.
За живот јеромонаха Серафима молили су се и у Америци и уРусији, посебно у Грчкој – на Атосу.
Доскорашњи монах Герасим, некада Американац Гордон, одржао је пре неколико година, студентима на Богословском факултету Београдског универзитета предавање „Како један Американац гледа на православље”.
И он и његови наследници настоје да православље престане да буде „најбоље чувана тајна у Америци, казао је на предавању у шали игуман Герасим. Можда је тајна у начину молитве? Можда се амерички монаси у СПЦ, у индијанском окружењу, моле и на следећи начин: Амин и хауг!
Ко је нови игуман
Отац Дамаскин је рођен 1961. године у породици која је пореклом из Скандинавије. У манастир Светог Германа Аљаског дошао је пре више од 25 година. Док је био на студијама на Санта Круз факултету Универзитета у Калифорнији, Џон Кристенсен се упознао са групом православних студената, преко којих је на једном предавању упознао оца Серафима Роуза. Отац Дамаскин је познат као аутор биографије Серафима Роуза.
Александар Апостоловски
Политика, 16. 2. 2014
