A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Матеа Прљевић у Граду филма

Инспирисана филмским ремек-делом браће Коен из 1996. године, телевизијска серија „Фарго”, иако се емитује тек неколико месеци, већ је побрала симпатије публике и критике. Серија, у којој главне улоге тумаче Били Боб Торнтон и Мартин Фриман, номинована је у чак 18 категорија за престижне Еми награде, које ће бити додељене 25. августа.

Једну од номинација за „телевизијског Оскара” има и музика из серије коју потписује Џеф Русо, амерички композитор и члан бенда „Тоник”, а део његовог тима је и млада Београђанка Матеа Прљевић, која је на чувеном Берклију завршила студије на одсеку за компоновање музике за филм и ТВ и дириговање.

.

Осим са Русоом, Матеа је, за кратко време колико живи и ради у Холивуду, сарађивала и са једним од најславнијих филмских композитора Хансом Цимером, али и популарним репером Фифти Сентом.

Иако се протеклих година, захваљујући „Мултикултиватору”, у Србији организују аудиције за пријем на Беркли, није лако уписати се на престижни бостонски музички колеџ, каже за „Политику” из Холивуда Матеа. Студије које је окончала прошле године, пружиле су јој много.

– На том одсеку предаје велики број професора са изузетно успешним каријерама у филмској индустрији, који преносе студентима искуство и знање. А диплома овог универзитета је добра референца за даљи професионални ангажман. Сваки послодавац у филмској индустрији зна шта може да очекује од композитора са Берклија. До сада сам већину послова добила уз подршку Берклијеве заједнице у Лос Анђелесу – каже Матеа.

По завршетку факултета се, по савету искусних колега, запутила у Лос Анђелес за који каже да је град филма.

– На сваком кораку можете упознати некога ко на неки начин ради за филмску индустрију, и постоји много могућности за добијање посла. Наравно, може се радити на филму и серијама и у Њујорку, али у Лос Анђелесу се практично живи у филмској индустрији – истиче Матеа, која је већ потписала музику за неколико кратких филмова и сарађивала са Цимером и Русоом.

– Они су моји узори, а још већа мотивација када радим за њих јесте што се доказујем њима лично. А сви они, иако су познати и успешни, веома су приземни, професионални и радни. Пресрећна сам што је Русо номинован за Еми, и то за серију на којој сам радила као део тима. Иначе, за серију композитор мора да заврши музику у кратком року, због чега је продукција звука скромнија у односу на филм и често се користе само компјутерски звуци и инструменти. Међутим, на серији „Фарго” смо имали више времена по епизоди и могли смо да снимимо музику са живим оркестром. Тиме је знатно увећан квалитет музике због чега се издвојила – каже Матеа, која наставља рад на другој сезони „Фарга”, а увелико, као композитор, ради на неколико филмова.

Ј. Копривица
Политика, 25. 7. 2014.


SA

 

People Directory

Bishop Grigorije (Udicki)

(1963–1985)

As the son of Stevan Udicki, notary, and Anica Udicki Pavlovich, he was born on January 14, 1911, in Velika Kikinda, Banat. He finished the public and secondary school at Velika Kikinda and Timisoara (Romania), the Seminary in Sremski Karlovci (Yugoslavia) in 1930, when he entered the University of Belgrade and finished the Faculty of Orthodox Theology in June 1934.

After the military service in the Red Cross company in Bitola (Yugoslavia) in 1934/35, he became a teacher of the Seminary and gymnasium in Bitola on March 15, 1935. On November 14, he was ordained a priest, on special duty at the monastery church of St. John the Baptist in Bitola till 1938, when passed the examination of a Master degree.

He took monastic vows in the Monastery of Hilandar in 1936.

In September 1938 he went to the U.S.A., to Libertyville, Illinois, taking up there the job of a secretary of the Orthodox Diocese and later on duty of a priest at the Holy Trinity Church at Butte, Montana. In order to complete the studies necessary for getting the PhD degree, he went in 1939 to Athens (Greece), but soon returned to Yugoslavia because of the war between Greece and Italy. Having transferred studies to the University of Belgrade he passed the examination on June 11, 1940. Working on preparation of the dissertation he went to Petrovgrad, Banat (Yugoslavia), where he remained till 1945. During the wartime between Yugoslavia and Germany, he was just a manual worker, and later in 1943 he became again a teacher in Gymnasium and helped at the Church in Petrovgrad. In June 1945 he was forced by communists to leave because of his faith.

Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.