Мистер Грег, како га овде зову, председавајући је Грађанског комитета полиције и грађана Њу Орлеанса за борбу против криминала и председавајући је истог таквог Комитета за правни систем и судове. Господин Русович је и почасни српски конзул у Америци, а потиче из фамилије где та част и обавеза постоји већ три колена уназад.
Пре тачно годину дана у Њу Орлеансу је одржан самит „Investment in Serbia - Nenj Orleans 2013“, коме је присуствовао и тадашњи председник српске владе Ивица Дачић. Том приликом група српских привредника боравила је у граду на Мисисипију где је разговарала о ширењу привредне сарадње две земље. Организатор и домаћин састанка био је и Грегори Русович.
Нашег почасног дипломату сусрели смо у луксузном хотелу „La Pavillion“ у срцу града. Не говори српски, али чита све сајтове медија из Србије који на енглеском преносе вести из Србије. Прво што нас је Грегори Русович упитао било је како тече обнова Србије од поплава. Са великом пажњом прати и борбу против корупције која се одвија у нашој земљи. Инсистира да је у питању једини прави пут када је развој српске економије и државе у питању. Истиче да су правна држава и стабилан систем услов да се било која озбиљна америчка фирма појави са великим инвестицијама.
* У којој су фази договори о привредној сарадњи наше две земље, постигнути лане у Њу Орлеансу, да ће се моћне америчке компаније у догледно време појавити у Србији са великим пројектима?
- Компаније „Freeport McMoran Copper & Gold“, „Chevron“, „General Electric“ наставиле су контакте са државним институцијама Србије и те инвестиције нису далеко. Америчка страна не тражи никаве повластице у инвестицијама или у пословању, већ само предвидљивост правног система и јасне законе око улагања и рада у Србији. Српски кокус у Вашингтону и амбасадор Петровић конкретно су задужени за развој уговора и то иде добрим током. Компанија „Freeport“ већ ради са РТБ Бор, док „Chevron“ процењује исплативост производње нафте из уљних шкриљаца чија су налазишта на југу Србије, а „General Electric“ је заинтересован за сарадњу у производњи локомотива и других потреба за железнице.
* Кажете да су вас слике поплављене Србије из маја ове године искрено дирнуле и подсетиле на последице урагана Катрин, који је потопио 80 одсто Њу Орлеанса септембра 2005.
- Да, одмах сам звао пријатеље из Србије и понудио да помогнемо. Наш градски тим у Њу Орлеансу који је дизао град из воде вероватно је најстручнији на свету када су у питању санације оштећења и тачно знамо све процедуре и замке које следе приликом радова на поправкама и враћању људи у домове. Тај тим је Србији на располагању, али немојте мислити да ће обнова ићи брзо и без тешкоћа.
* Медији у граду, али и на глобалном нивоу попут „Bloomberga“, називају вас херојем обнове Њу Ореланса.
- Та 2005. година је за мој бизнис и за раст угледа била невероватна. Породична фирма „Transoceanic shipping company“ нашла се на врхунцу раста са 25 представништва широм света. Зарађивали смо велике паре у уговорима са америчком војском око транспорта ратних материјала за Ирак и Авганистан, када је стигла сјајна понуда из Кувајта да продамо фирму инвестиционом фонду, али да наставимо да водимо посао. То је био глобални подухват који се не одбија. И, у тренуцима највећег личног тријумфа догодила се „Катрин“. Могао сам да одем са породицом и великим новцем из Њу Орлеанса, али сам решио да останем. Нисам се покајао и нисам зажалио што сам део свог новца уложио у опстанак града и у његову обнову. Грађани ми за то и данас одају призанање.
* Кажете да је обнова Њу Орлеанса била тежак посао и да је било огромних потешкоћа.
- Град је пре „Катрин“ у ужем језгру имао више од 480.000 људи, а у ширем око 1,3 милиона. После урагана, у граду је остало око 150.000 људи, а добрим делом била је потопљена и околина. Помоћ је почела да стиже у огромним количинама. Било је довољно новца, али не и резултата. Тада смо се у градској кући погледали у очи и установили да смо неефикасни због корупције на свим нивоима. Борба против корупције у Њу Орлеансу после „Катрин“ била је и борба за живот града. Зато на поплаве и борбу против последица поплава, као и борбу против корупције у Србији, гледам као исти посао, јер знам о чему се ради. Када се корупција повукла из Њу Орлеанса бизнис се први вратио. Са њим и људи, и град је данас велико градилиште и има становника готово као пре 2005. године.
* Шта сте конкретно у Градском већу урадили?
- Прво смо кренули да обнављамо школе, факулете, обданишта, стамбене објекте, али где год да се кренуло да се ради пријављиване су неправилности. Грађани су били очајни, указивали су да су злоупотребе свуда. Тражећи како даље, у градски устав смо увели категорију градског тужиоца или правобраниоца кога ће бирати грађани, а не странке преко Градског већа. За њега и његових 35 помоћника обезбедили смо значајан буџет из градских такса, а тим људима смо дали потпуну власт да могу да контролишу све - од политичара до полиције и градоначелника, бизнисмена и све то по пријавама грађана. Када је ухапшен и градоначелник и још један моћан политичар, затим и многи моћни локални људи због корупције, бизнис се покренуо. Вратило се поверење грађана у институције, а са поверењем и добри дух града.
* Приликом боравка премијера Дачића потписан је и уговор о сарадњи са Луком Београд. У Међуверемену у Београду је озваничан велики привредни и туристички пројекат „Београд на води“. Како посматрате ове новине у главном граду Србије?
- Наравно да сам био у Београду и да сам читао и о „Београду на води“. Мене Дунав и Сава неодољиво подсећају на Мисисипи и његове канале и убеђен сам да велике паре могу да се направе у лукама. А луке не сметају туризму. У срцу туризма Њу Орлеанса, у „Француској четврти“, која доноси милијарде од туризма, лука је та која зарађује много више. Данас постоје покретне дизалице, рампе, системи транспорта који су брзи и ефикасни, а за туристе чак атрактивни. Лука на чијем сам челу је главна лука за пола Америке, а кроз железнице смо повезани са свим америчким државама изузев Хаваја. Све је ствар организације и руковођења и волео бих да ми се јаве људи из Београда заинтеросовани да виде како све то функционише. Србија има геостратешки положај и идеалне водотокове од срца Европе до Русије.
АМЕРИЧКА ПРИЧА О УСПЕХУ
Грегори је пореклом Которанин. Почасни дипломата у граду џеза био је Грегоријев деда Василије још од двадесетих година прошлог века. Отац, такође Василије, био је конзул и за потребе друге Југославије, а од маја 2004. године Грегори се налази на листи почасних конзула нашег Министарства иностраних послова. Овај моћни Американац српских корена је убеђен да ће ова част остати у његовој фамилији и да ће један од синова - Никола (16) или Калан (20) - наследити оца у покушајима да се што више споје Србија и Америка.
Василије Русович је у Луизијану стигао двадесетих година као поморац. Одмах се заљубио у Њу Орлеанс, а у чувеном трамвају је сусрео жену са којом ће поделити живот. Била је то Српкиња из Сплита. Нашли су се по говору.
На доковима Њу Орлеанса он је са 300 долара основао „Прекоокеанску пловидбу“. Фирму је наставио да води његов син Василије, а Грегори је ступио у компанију одмах после завршеног Тулане универзитета 1981. године. За 24 године направио је компанију гиганта. Иако више није власник, важи за једног од најуспешнијих лучких менаџера у САД.
ПРИПАДАЈУ КОТОРУ
Ове године фамилија Русович одмор је провела крстарећи Медитераном. Обишли су многа дивна места и острва, били су задивљени Грчком, али долазак у Котор је оно по чему памте одмор. - Сачекала нас је фамилија. Синови Никола и Калан су ми причали после да су одмах по ступању на док Которског пристаништа схватили да припадају том камењу. Ја такође. Моја супруга Сузан је била одушевљена лепотом и људима. Зато сам поносан и чиним и чинићу да помогнем што више могу - каже Грегори Русович.
Драган Вујичић
Новости, 7. септембар 2014.
