Николић и папа су разговарали и о формирању мешовите комисије Српске православе цркве и Римокатоличке цркве која би разматрала историјске чињенице из периода Другог светског рата и улогу Алојзија Степинца у Независној држави Хрватској.
Током посете Ватикану Николић је уручио Орден Републике Србије на ленти кардиналу Пјетру Паролину, државном секретару Свете Столице, за истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању пријатељских односа и сарадње између Републике Србије и Свете Столице.
Николић је обишао Ватиканску библиотеку где је разговарао са главним библиотекаром и архиваром Свете Столице, надбискупом Жаном Лујем Бругесом, наведено је у саопштењу Прес службе председника Републике.
„У срдачним разговорима, исказани су добри односи између Свете столице и Србије, а саговорници су разматрали питања од узајамног интереса у вези са односима између црквених и цивилних заједница, са посебним нагласком на екуменски дијалог и допринос Католичке цркве благостању српског друштва”, наведено је у саопштењу Ватикана које је Танјугу доставила прес служба председника Србије.
Такође је било речи о напретку Србије на путу ка пуној интеграцији у Европску унију, као и о разним питањима регионалног и међународног карактера, укључујући положај сиријских и ирачких избеглица и расељених особа, и значај промовисања заједничког решења актуелне кризе.
Папа Фрања примио је председника Николића у аудијенцију у Апостолској палати, каже се у саопштењу Ватикана и додаје да се председник Србије потом састао и са кардиналом Пјетром Паролином, државним секретаром Свете Столице у пратњи надбискупа Пола Галагера, ватиканског министра спољних послова.
Николић је папи и Ватиканској библиотеци поклонио књиге: Хришћанско наслеђе Косова и Метохије и фототипско издање Душановог законика.
Фототипско издање Душановог законика председник Србије је поклонио и кардиналу Пјетру Паролину, државном секретару Свете Столице.
Папа је Николићу поклонио златну медаљу израђену поводом треће године од како је изабран за папу, као и књигу „Кроз историју медаља испричана историја понтификата” чији је аутор.
Римокатоличка црква остаје чврста по питању непризнавања једнострано проглашене независности Косова и Метохије, изјавио је данас председник Србије Томислав Николић након разговора са папом Фрањом.
„Мислим да је човек који мири многе људе и религије у свету, али овде је непомирљив у ставу да Римокатоличка црква остаје потпуно чврста по принципу непризнавања једнострано проглашене независности Косова и Метохије”, рекао је Николић за Танјуг.
Николић је додао да папа Фрања брижно и помно прати све што се дешава на Косову и Метохији и да зна колики је прогон хришћана и римокатолика био на Косову и Метохији.
Додао је да папа Фрања зна и колико римокатолици имају могућности у Србији да упражњавају своју веру, обичаје, традицију и културу, да зна како изгледа данашња Србија и да је потпуно спреман на сарадњу са њом.
Николић је папу Фрању, како каже, упознао са историјом српске баштине и историјом хришћанства на Косову и Метохији, манастирима које су подизали наши владари, као и са катастрофом која се догодила 2004. године.
„Поклонио сам му књигу која све то доказује, записе, рекао да је то наше, да смо то ми и да не постоји начин да се тога одрекнемо и да то признамо”, поручио је председник Србије, додајући да се папа Фрања апсолутно сложио са свиме.
Николић је поглавару Римокатоличке цркве поклонио фототипско издање Душановог законика, који је један од ретких устава из 14. века у Европи, као и Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, за коју је навео да много значи и коју ће добити све државе чланице УНЕСК-а.
Председник Србије је додао да је његов домаћин, у тренутку када му је причао да су неки спрски манастири на Косову и Метохији за време мартовског насиља били спашени захваљујући италијанским војницима, навео њихова имена.
Римокатоличка црква не жури по питању проглашења кардинала Алојзија Степинца за свеца, рекао је данас папа Фрања у разговору са председником Србије Томиславом Николићем.
Николић је Танјугу после састанка са папом Фрањом изјавио да су имали веома отворен разговор о кардиналу Степинцу, те да је папи рекао да је улога кардинала у Другом светском рату била веома лоша.
„У најмању руку није смео да ћути када неко убије милион и више грађана само зато што нису католичке вере и то је јако лоша улога за време рата”, рекао је Николић. Он је навео да је Степинац после тога доживео комунистички терор и да би Римокатоличка црква из тога могла да изведе да је мученик и блажени, али је додао да су то доживели и православни свештеници и да је њих на стотине убијено.
Председник је пренео да му је папа у једном тренутку рекао да „нигде не жури по питању проглашења кардинала за свеца”.
Николић је рекао да би Србија, која је мост између Русије и ЕУ и Кине и ЕУ, могла да буде мост између руске православне цркве и Римокатоличке цркве.
„Мислим да сам наишао на човека који много зна и који све разуме и који је прихватио безмало сваку моју тврдњу и сугестију коју сам имао. Ово је био састанак људи који су се одмах добро разумели”, рекао је Николић.
Николић је рекао да је са папом разговарао о односу Србије и Ватикана, успостављању правог дијалога између две цркве, о кризи са мигрантима са Блиског истока и северне Африке, узроцима, последицама и решењима, као и о климатским променама.
Председник је рекао да постоји заједнички став да је хришћанство угрожено у свету, али и да нема времена за свађе међу религијама и верама, као и да би дијалозима у којима су различите вероисповести сагласне грађанима могло да се покаже да и сами дијалогом могу да постигну много.
„Мислим да је ова посета, иако једном одложена, добро припремљена и служи као припрема да дођемо једног дана и до тога да односи између Србије и Хрватске гарантују да и поглавар Римокатоличке цркве и патријарх Иринеј могу да се сретну и у Београду, Суботици, Призрену и свуда где буду желели”, рекао је Николић.
Николић и Матарела о избеглицама, српској баштини на Косову и Метохији...
РИМ– Председник Србије разговарао је данас у Риму са председником Италије Серђом Матарелом који му је пренео да је Србија пример читавој Европи када је реч о избегличкој кризи и нагласио да Италија неће подржати промену статуса српске баштине на Косову.
Двојица председника су разговарала у изузетно пријатељској и срдачној атмосфери о инвестицијама италијанских компанија у српску привреду и о бројним заједничким проблемима у региону, пре свега о мигрантској кризи.
Николић је тим поводом истакао да, иако је Србија транзитна земља за мигранте, настоји да се одговорно понаша у складу са основним цивилизацијским принципима и заједничким европским вредностима и да помогне људима који су се нашли у невољи, саопштила је Прес служба председника Србије.
Покушај Албанаца на Косову и Метохији да прикажу културну и духовну баштину као косовску сигурно није иницијатива да се ти споменици заштите, већ да се представе као део албанског културног наслеђа, истакао је председник Републике.
Николић је додао да ће се Србија борити да не нестане хришћанска баштина на Косову и Метохији.
Оно што се десило 2004. године када су уништени српски манастири никада не би смело да се понови ни на једном верском објекту, рекао је председник Николић.
Председник Италије је рекао да је понашање Србије током избегличке кризе пример целој Европи и изразио наду да ће и друге државе пратити пример наше земље.
Он је додао да том проблему треба приступити заједнички, на људски, свеобухватан начин.
Матарела је, такође, похвалио конструктиван однос који Србија гради са земљама региона, истакавши да је наша земља на правом путу, а да је Италија спремна да помогне у отварању првих поглавља у преговорима са Европском унијом.
Заштита споменика културе и верских споменика је у интересу целе међународне заједине, а Италија неће подржати промену статуса српске баштине на Косову, рекао је председник Матарела.
Извор: Политика, 11. 9. 2015.
Николић са папом о избеглицама, Kосову и Степинцу
РИM - Председник Републике Србиjе Tомислав Николић разговарао jе у Ватикану са папом фрањом о мигрантскоj кризи, противљењу Србиjе приjему такозване "Републике Kосово" у Унеско и другим питањима.
Николић и папа су разговарали и о формирању мешовите комисиjе Српске православе цркве и Римокатоличке цркве коjа би разматрала историjске чињенице из периода Другог светског рата и улогу Aлоjзиjа Степинца у Независноj држави Хрватскоj.
Tоком посете Ватикану Николић jе уручио Oрден Републике Србиjе на ленти кардиналу Пjетру Паролину, државном секретару Свете Столице, за истакнуте заслуге у развиjању и учвршћивању приjатељских односа и сарадње између Републике Србиjе и Свете Столице.
Николић jе обишао Ватиканску библиотеку где jе разговарао са главним библиотекаром и архиваром Свете Столице, надбискупом Жаном Луjем Бругесом, наведено jе у саопштењу Прес службе председника Републике.
"У срдачним разговорима, исказани су добри односи између Свете столице и Србиjе, а саговорници су разматрали питања од узаjамног интереса у вези са односима између црквених и цивилних заjедница, са посебним нагласком на екуменски диjалог и допринос Kатоличке цркве благостању српског друштва", наведено jе у саопштењу Ватикана коjе jе Танјугу доставила прес служба председника Србиjе.
Tакође jе било речи о напретку Србиjе на путу ка пуноj интеграциjи у Eвропску униjу, као и о разним питањима регионалног и међународног карактера, укључуjући положаj сириjских и ирачких избеглица и расељених особа, и значаj промовисања заjедничког решења актуелне кризе.
Папа фрања примио jе председника Николића у аудиjенциjу у Aпостолскоj палати, каже се у саопштењу Ватикана и додаjе да се председник Србиjе потом састао и са кардиналом Пjетром Паролином, државним секретаром Свете Столице у пратњи надбискупа Пола Галагера, ватиканског министра спољних послова.
Николић jе папи и Ватиканскоj библиотеци поклонио књиге: Хришћанско наслеђе Kосова и Mетохиjе и фототипско издање Душановог законика.
фототипско издање Душановог законика председник Србиjе jе поклонио и кардиналу Пjетру Паролину, државном секретару Свете Столице.
Папа jе Николићу поклонио златну медаљу израђену поводом треће године од како jе изабран за папу, као и књигу "Kроз историjу медаља испричана историjа понтификата" чиjи jе аутор.
Римокатоличка црква остаjе при ставу непризнавања Kосова
Римокатоличка црква остаjе чврста по питању непризнавања jеднострано проглашене независности Kосова и Mетохиjе, рекао jе Николић након разговора са папом фрањом.
"Mислим да jе човек коjи мири многе људе и религиjе у свету, али овде jе непомирљив у ставу да Римокатоличка црква остаjе потпуно чврста по принципу непризнавања jеднострано проглашене независности Kосова и Mетохиjе", рекао jе Николић за Танјуг.
Николић jе додао да папа фрања брижно и помно прати све што се дешава на Kосову и Mетохиjи и да зна колики jе прогон хришћана и римокатолика био на Kосову и Mетохиjи.
Додао jе да папа фрања зна и колико римокатолици имаjу могућности у Србиjи да упражњаваjу своjу веру, обичаjе, традициjу и културу, да зна како изгледа данашња Србиjа и да jе потпуно спреман на сарадњу са њом.
Николић jе папу фрању, како каже, упознао са историjом српске баштине и историjом хришћанства на Kосову и Mетохиjи, манастирима коjе су подизали наши владари, као и са катастрофом коjа се догодила 2004. године.
"Поклонио сам му књигу коjа све то доказуjе, записе, рекао да jе то наше, да смо то ми и да не постоjи начин да се тога одрекнемо и да то признамо", поручио jе председник Србиjе, додаjући да се папа фрања апсолутно сложио са свиме.
Николић jе поглавару Римокатоличке цркве поклонио фототипско издање Душановог законика, коjи jе jедан од ретких устава из 14. века у Eвропи, као и Хришћанско наслеђе Kосова и Mетохиjе, за коjу jе навео да много значи и коjу ће добити све државе чланице УНEСK-а.
Председник Србиjе jе додао да jе његов домаћин, у тренутку када му jе причао да су неки спрски манастири на Kосову и Mетохиjи за време мартовског насиља били спашени захваљуjући италиjанским воjницима, навео њихова имена.
Папа не жури по питању проглашења Степинца за свеца
Римокатоличка црква не жури по питању проглашења кардинала Aлоjзиjа Степинца за свеца, рекао jе папа фрања у разговору са председником Србиjе Tомиславом Николићем.
Николић jе Танјугу после састанка са папом фрањом изjавио да су имали веома отворен разговор о кардиналу Степинцу, те да jе папи рекао да jе улога кардинала у Другом светском рату била веома лоша.
"У наjмању руку ниjе смео да ћути када неко убиjе милион и више грађана само зато што нису католичке вере и то jе jако лоша улога за време рата", рекао jе Николић. Oн jе навео да jе Степинац после тога доживео комунистички терор и да би Римокатоличка црква из тога могла да изведе да jе мученик и блажени, али jе додао да су то доживели и православни свештеници и да jе њих на стотине убиjено.
Председник jе пренео да му jе папа у jедном тренутку рекао да "нигде не жури по питању проглашења кардинала за свеца".
Николић jе рекао да би Србиjа, коjа jе мост између Русиjе и EУ и Kине и EУ, могла да буде мост између руске православне цркве и Римокатоличке цркве.
"Mислим да сам наишао на човека коjи много зна и коjи све разуме и коjи jе прихватио безмало сваку моjу тврдњу и сугестиjу коjу сам имао. Oво jе био састанак људи коjи су се одмах добро разумели", рекао jе Николић.
Николић jе рекао да jе са папом разговарао о односу Србиjе и Ватикана, успостављању правог диjалога између две цркве, о кризи са мигрантима са Блиског истока и северне Aфрике, узроцима, последицама и решењима, као и о климатским променама.
Председник jе рекао да постоjи заjеднички став да jе хришћанство угрожено у свету, али и да нема времена за свађе међу религиjама и верама, као и да би диjалозима у коjима су различите вероисповести сагласне грађанима могло да се покаже да и сами диjалогом могу да постигну много.
"Mислим да jе ова посета, иако jедном одложена, добро припремљена и служи као припрема да дођемо jедног дана и до тога да односи између Србиjе и Хрватске гарантуjу да и поглавар Римокатоличке цркве и патриjарх Иринеj могу да се сретну и у Београду, Суботици, Призрену и свуда где буду желели", рекао jе Николић.
Извор: ТАНЈУГ
