A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Потребан виртуелни универзитет дијаспоре

У овом тренутку постоји велики позитиван притисак српске дијаспоре да се формира „виртуелни универзитет”. Наши људи у иностранству желе и могу да помогну, они имају приступ скоро свим страним фондовима и међународним организацијама, постоје у свету многи пројекти за које се овде и не зна да постоје или су информације расцепкане, недовољне… Највећи број наших научника је у САД, Канади, Великој Британији и Немачкој, али има нас и у Аустралији, Јужној Африци, Швајцарској – чуло се између осталог на недавно одржаној промоцији монографије „Менаџмент виртуелног универзитета дијаспоре као комплексне организације” др Јована Филиповића.

.

Овај професор Факултета организационих наука, некадашњи продекан, државни секретар за дијаспору и саветник покојног премијера др Зорана Ђинђића, почео је да попуњава своју базу података о нашим научницима у иностранству још 1988. године и за сада је прикупио око 7.000 имена. Поређења ради, држава има званичну базу од свега 600 имена.

Србија спада у ред нација са највећом дијаспором у односу на укупну националну популацију и то је нешто што морамо да искористимо, сматра овај научник који је у Србији завршио Машински факултет, затим магистрирао и докторирао у САД, а недавно је одбранио и другу докторску тезу на Универзитету у Љубљани, на основу које је настала и ова књига.

– Дијаспора није само неискоришћен национални ресурс, већ и неправедно маргинализована заједница. Моја база података указује на чињеницу да практично не постоји област (академска, истраживачка, културна, предузетничка или спортска) у којој српска дијаспора није значајно заступљена. Модел виртуелног универзитета дијаспоре омогућава трансформацију „одлива мозгова” у прилив знања, експертизе и пословних шанси – објашњава др Филиповић.

То што не користимо довољно наш научни капацитет у иностранству, истиче др Филиповић који предаје на неколико светских универзитета, за последицу има и то што је капацитет Србије за иновације на дну листе земаља, као што су Бугарска, Румунија, Албанија, Грчка или Босна и Херцеговина, док су на врху Немачка, Јапан, Швајцарска, Шведска, Финска…

– Код нас се виртуелни универзитет изједначава са учењем на даљину, а то је само један сегмент, уз скупове, семинаре, трибине… Оно што ми не схватамо јесте да наши научници у свету вуку са собом велики број пријатеља који такође припадају разним еснафима, а захваљујући свима њима, ми можемо да добијемо одговор на буквално било које питање у сваком тренутку – објашњава др Филиповић.

На наш коментар да ово све звучи више као „Жил Верновска прича”, он одговара да она јесте остварива и да је потребна и подршка државе, али не „контролишућа”, јер су научници „слободног духа и мисли и њима није могуће управљати”.

Кроз разговор са научницима који су у току промоције у препуној сали Дома омладине такође остављали своје податке којима ће др Филиповић попунити своју базу, чули смо и неке занимљиве податке: 30 одсто наших научника у свету је докторирало ван Србије; 20 одсто је основне и последипломске студије завршило у земљи, а 19 одсто у свету; међу нашом интелектуалном дијаспором је и 17 одсто оних који су основне студије завршили у Србији, а негде напољу магистарске и докторске студије.

Овај пројекат су подржали и професор др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проректорка БУ професорка др Нада Ковачевић, професор др Драгољуб Кавран, председник Друштва за јавну управу Србије, професорка др Јамина Вујић са Берклија, Милутин Станисављевић, један од оснивача Организације српских студената у иностранству, декани, професори и студенти…

Сандра Гуцијан
ПОЛИТИКА 22. 4. 2013.


SA

 

People Directory

Mihajlo D. Mesarović

Mihajlo D. Mesarovic (Serbian: Mihajlo D. Mesarović, Serbian Cyrillic: Михајло Д. Месаровић; born July 2, 1928) is a Serbian scientist, who is a professor of Systems Engineering and Mathematics at Case Western Reserve University. Mesarovic has been a pioneer in the field of systems theory, he was UNESCO Scientific Advisor on Global change and also a member of the Club of Rome.

Mihajlo D. Mesarović was born on July 2nd, 1928 in Zrenjanin, Yugoslavia. He was awarded the B.S. from the University of Belgrade Faculty of Electrical Engineering in 1951. In 1955 he received a Ph.D. in Technical sciences from the Serbian Academy of Sciences and Arts.

.
Read more ...

Publishing

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

Serbian Edition, author Bishop Athanasius Yevtich (издање на српском језику, аутор епископ Атанасије Јевтић)

Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.

Read more ...