Златибор – Ведрином и задовољством зрачи ових дана на Златибору, на 19. конгресу Удружења кардиолога Србије, наша Американка Сњежана Човић, научница од угледа, директорка молекуларне генетике у компанији „Авир“ у Калифорнији.
– Овде сам Сњежана, а тамо ме зову Сноу Вајт, као у оној бајци. И своју бајку сам у Америци оживела, не слутећи такав свој животни пут. Постигла, уз срећу и стални рад, више него што сам могла да замислим – каже насмејана.
.Компанија „Авир“, објашњава нам, позната је у области дијагностике наследних кардиоваскуларних болести. Истиче се иновативношћу, ради 19 различитих тестова, а предњачи код ране детекције инфаркта методом анализе седам протеина, што је, први пут на европском тлу, представљено на овом конгресу на Златибору. Сњежана је, као генетичар, једна од кључних особа у стручном тиму Дагласа Херингтона.
Родом Сарајка, њен животни пут определила су сурова ратна збивања с почетка деведесетих. У граду на Миљацки завршила је одсек биологије на Природно-математичком факултету, као и постдипломске студије, као један од најбољих студената сарајевског универзитета. Била потом асистент на том факултету, радила на Биолошком институту у Сарајеву. Претходно је одбила прилику да још тада у Америку дође.
– Тих година сам, по дипломирању, добила понуду да, уз стипендију, постдипломске студије завршим у САД, на Калтек универзитету у Лос Анђелесу. Нисам то доживела као нарочит изазов. Била сам задовољна животом у Сарајеву, моја Америка је била овде, веровала сам да све што желим могу код нас да постигнем. Решила сам и да се удам, па понуду глатко одбила. Препоручим за то школовање једног познаника, такође сјајног студента, који је одлазак прихватио и потом постао професор на универзитету у Лос Анђелесу. Ко би се, ето, надао да ћу и ја ту доћи и стварати – сећа се Сњежана.
Избио је 1992. године рат па је она с породицом, носећи бебу у наручју, избегла у Београд. У мислима јој је увек велика помоћ сестринства манастира Ваведење у тим данима, сналажење да се опстане. Случај је хтео да за њу сазна Шерон Мајлс, супруга тадашњег отправника послова америчке амбасаде у Београду, и понуди јој да дође у Америку.
– И дошла сам, судбина је хтела тако. Најпре сам се запослила у лабораторији „Онкотек“ у Лос Анђелесу која ради тестове за лечење свих врста карцинома. Ту сам постала асистент Барбаре Кеплен, најпознатијег цитогенетичара у САД, специјализовала цитогенетику, 12 година у „Онкотеку“ радила. Пошто је Барбара умрла, прешла сам на рад у компанију Патрика Суна, једног од најбогатијих Американаца. Код њега сам била директорка лабораторије за клиничку дијагностику, са специјалношћу за рану детекцију рака грлића материце – објашњава наша саговорница.
Пребогати Патрик ју је, прича Сњежана, уважавао, слао по Америци да процењује вредности лабораторија које је куповао. За једну у Индијани питао ју је, на пример, да ли је добар избор и је ли довољно платити 30 милиона долара.
– Више него довољно, рекла сам, знајући да она мање вреди. Али он је имао визију и купио за 30 милиона, уверен да ће се уложено вратити. Ево, сада после две године та лабораторија је зарадила 130 милиона – истиче Сњежана, која је после 18 година рада у онкологији решила да специјализира молекуларну генетику и сада ради за „Авир“. Живи у Лос Анђелесу, син Стефан магистрира финансије и банкарство, а супруг Станиша, инжењер, има своју фирму за пројектовање.
– Успех у свету захтева професионалан и поштен однос према послу, стално усавршавање, па и приличну дозу среће. А највећим достигнућем сматрам кад је председник компаније у којој сам дуго радила лично дошао у источно Сарајево, где ми живе родитељи, да им ода признање за оно што постижем. И никад ме није напустила мисао да треба нешто да учиним за мој народ. Управо радимо да најмодернију технологију преносимо по свету, отварамо лабораторије у Катару и другим државама, па настојим да можда нешто урадимо и на овим просторима – казује саговорница „Политике“.
Бранко Пејовић
ПОЛИТИКА 19. 10. 2013.
Фото: С. Јовичић
