Спомен-обележје Стиву Џобсу, дело српског академског вајара Драгана Раденовића, биће представљено данас у Београду, на дан када се обележава 59 година од рођења личности која је изменила светску технолошку сцену. Српски информатичари организовали су и предавање о магу информатичке технологије, које ће у Установи културе „Палилула”, вечерас од 19 сати одржати др Петар Кочовић.
.Обелиск, скулптура изливена у бронзи, која се у врху завршава уметничким портретом Џобса, биће изложен само један дан у нашем главном граду (у Улици митрополита Петра 8). Затим, обелиск, који су од нашег вајара поручили из централе „Епла”, путује у седиште компаније у Купертино, у Калифорнију, САД.
Како је „Епл” одабрао управо дело нашег вајара?
– Пре два месеца био сам у Санкт Петербургу, а како је тамо владала ледена зима, на минус 40 степени, нисам имао куда, па сам време проводио у атељеу Киргиза Бишенбека Тургалијева, колеге вајара који ми је некада био студент. Седели смо у атељеу, он је нешто радио, па сам га питао чиме је то заокупљен. Рекао ми је да ради скице за светски интернет конкурс за скулптура с портретом Стива Џобса. Наговорио ме да и ја покушам. То сам и урадио и већ за неколико дана позвао ме је Џонатан Ајв, шеф „Епловог” менаџмента, и обавестио да је изабран мој рад – испричао је Драган Раденовић за наш лист.
Раденовић се одлучио за обелиск, јер сматра да се све вредне идеје дижу као око обелиска ка његовом врху, а завршио га је скулптуром главе Стива Џобса. Додао је да обелиск Стива Џобса, за кога се везују слова разних алфабета, укључујући и словне ознаке из Мирослављевог јеванђеља, представља енергију идеје бинарних бројева (као основе рачунарства), која се претаче у раскош речи, израза, реченица и говора. Дело је обогатио и ликом ананде, гаврана који је као реална представа постао извориште мита индијске религије и филозофије.
Раденовић је убеђен да нема граница између уметности и науке. Каже да се бројни теоретичари слажу у ставу да генијалност постоји само у уметности а не у науци, па зато сматра да су Џобс, али и Тесла, поред свих својих научних достигнућа, уствари уметници.
А Стив Џобс ће остати запамћен као један од симбола краја прошлог и почетка овога века, ере рачунара, „геџета”, смартфона и таблета. Нажалост, није стигао да представи све револуционарне производе и концепате које је желело, а оне које је оставио свету препородили су тржиште потрошачке електронике: „ајтјунс” (2003), „ајфон” (2007), „App Store” (2008) и, коначно, „ајпед” (2010).
Џобс је преминуо 5. октобра 2011. у 56. години, само дан након што је у Купертину, његов наследник на челу „Епла” Тим Кук представио нову верзију смартфона „ајфон”, који је „Епл” учинио највреднијом фирмом на свету. Џобс се дуго борио с раком панкреаса, због ког је крајем августа те године напустио кормила компаније.
Када је престало да куца срце Џобса, милиони његових поклоника и пословних партнера знали су да ће точак развоја да се успори. Фирма „Епл” је од банкротства (без Џобса у менаџменту) доспела до титуле најбоље котиране компанијe на берзама (са Џобсом на челу), а замајац којег је покренуо Џобс 1997. и данас омогућава да се „Епл” пење на лествици пословног успеха. Када је Стив отеран из „Епла”, кажу сведоци, то је учињено због лоше комуникације са управом и запосленима. Иако оснивач, напустио је фирму. Али звали су га да се врати, јер говорили су многи – тадашњи председник управе Џон Скали, који је дошао из „Пепсија”, изгледа није могао да прода ништа до само шећерне водице. Стив се вратио „уз фанфаре”, славодобитно. Појавио се нови „мекинтош” рачунар. Уследиле су до тада невиђене промоције производа. Позоришне и факултетске дворане биле су тесне да приме све заинтересоване. И наредни пројекти ређали су све боље и интригантније резултате и савременије производе.
Бранка Јакшић
Политика, 24. 2. 2014.
Фото: Ј. Јакшић
