A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Златибор – Ведрином и задовољством зрачи ових дана на Златибору, на 19. конгресу Удружења кардиолога Србије, наша Американка Сњежана Човић, научница од угледа, директорка молекуларне генетике у компанији „Авир“ у Калифорнији.

– Овде сам Сњежана, а тамо ме зову Сноу Вајт, као у оној бајци. И своју бајку сам у Америци оживела, не слутећи такав свој животни пут. Постигла, уз срећу и стални рад, више него што сам могла да замислим – каже насмејана.

.

Компанија „Авир“, објашњава нам, позната је у области дијагностике наследних кардиоваскуларних болести. Истиче се иновативношћу, ради 19 различитих тестова, а предњачи код ране детекције инфаркта методом анализе седам протеина, што је, први пут на европском тлу, представљено на овом конгресу на Златибору. Сњежана је, као генетичар, једна од кључних особа у стручном тиму Дагласа Херингтона.

Родом Сарајка, њен животни пут определила су сурова ратна збивања с почетка деведесетих. У граду на Миљацки завршила је одсек биологије на Природно-математичком факултету, као и постдипломске студије, као један од најбољих студената сарајевског универзитета. Била потом асистент на том факултету, радила на Биолошком институту у Сарајеву. Претходно је одбила прилику да још тада у Америку дође.

– Тих година сам, по дипломирању, добила понуду да, уз стипендију, постдипломске студије завршим у САД, на Калтек универзитету у Лос Анђелесу. Нисам то доживела као нарочит изазов. Била сам задовољна животом у Сарајеву, моја Америка је била овде, веровала сам да све што желим могу код нас да постигнем. Решила сам и да се удам, па понуду глатко одбила. Препоручим за то школовање једног познаника, такође сјајног студента, који је одлазак прихватио и потом постао професор на универзитету у Лос Анђелесу. Ко би се, ето, надао да ћу и ја ту доћи и стварати – сећа се Сњежана.

Избио је 1992. године рат па је она с породицом, носећи бебу у наручју, избегла у Београд. У мислима јој је увек велика помоћ сестринства манастира Ваведење у тим данима, сналажење да се опстане. Случај је хтео да за њу сазна Шерон Мајлс, супруга тадашњег отправника послова америчке амбасаде у Београду, и понуди јој да дође у Америку.

– И дошла сам, судбина је хтела тако. Најпре сам се запослила у лабораторији „Онкотек“ у Лос Анђелесу која ради тестове за лечење свих врста карцинома. Ту сам постала асистент Барбаре Кеплен, најпознатијег цитогенетичара у САД, специјализовала цитогенетику, 12 година у „Онкотеку“ радила. Пошто је Барбара умрла, прешла сам на рад у компанију Патрика Суна, једног од најбогатијих Американаца. Код њега сам била директорка лабораторије за клиничку дијагностику, са специјалношћу за рану детекцију рака грлића материце – објашњава наша саговорница.

Пребогати Патрик ју је, прича Сњежана, уважавао, слао по Америци да процењује вредности лабораторија које је куповао. За једну у Индијани питао ју је, на пример, да ли је добар избор и је ли довољно платити 30 милиона долара.

– Више него довољно, рекла сам, знајући да она мање вреди. Али он је имао визију и купио за 30 милиона, уверен да ће се уложено вратити. Ево, сада после две године та лабораторија је зарадила 130 милиона – истиче Сњежана, која је после 18 година рада у онкологији решила да специјализира молекуларну генетику и сада ради за „Авир“. Живи у Лос Анђелесу, син Стефан магистрира финансије и банкарство, а супруг Станиша, инжењер, има своју фирму за пројектовање.

– Успех у свету захтева професионалан и поштен однос према послу, стално усавршавање, па и приличну дозу среће. А највећим достигнућем сматрам кад је председник компаније у којој сам дуго радила лично дошао у источно Сарајево, где ми живе родитељи, да им ода признање за оно што постижем. И никад ме није напустила мисао да треба нешто да учиним за мој народ. Управо радимо да најмодернију технологију преносимо по свету, отварамо лабораторије у Катару и другим државама, па настојим да можда нешто урадимо и на овим просторима – казује саговорница „Политике“.

Бранко Пејовић
ПОЛИТИКА 19. 10. 2013.
Фото: С. Јовичић

SA

 

People Directory

Jasmina Bojić

Jasmina Bojic was born and raised in the former Yugoslavia. She attended law school in that country and soon thereafter became a well-known radio and television reporter.

At Stanford, Jasmina teaches documentary filmmaking with a focus on human rights issues. To that end, ten years ago, in 1997, she created the United Nations Association Film Festival. This Festival is an all-volunteer effort by Jasmina, its founder and executive director, and the student members of the Stanford Film Society. .

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.