Током викенда од 30. августа до 1. септембра ове јубиларне 2019. године, Западноамеричка епархија је на свом простору приредила свенародну прославу осам векова своје аутокефалности (1219-2019). Овај историјски јубилеј је најсвечаније обележен у цркви Светога Саве у Сан Габријелу, Калифорнија. Благочестивом народу на обали Пацифика овај јубилеј је помогао да се још више обједини око стожера јединства у Христу које је Свети Сава својим христоликим служењем осликавао. Ова прослава у Сан Габријелу у Калифорнији била је сусрет помесности са универзалношћу, сусретање једне Српске епархије са васељенским Православљем.
Западноамеричка епархија је овај јубилеј схватила као прилику за саслуживање у Светог Литургији ради спасење света и у радости православног јединства које Српска Православна Црква данас у свету успешно сведочи. Управо су ти дуги и блиски односи између Српске Патријаршије и других помесних Цркава довели до свеправославног саслуживања.
ПРВИ ДАН ПРОСЛАВЕ
Прослава је започела у поподневним часовима у петак, 30. августа, када су уважени гости, свештенство, монаштво и верни народ почели да пристижу у порту храма. По већ устаљеној пракси, после ручка одржан је семинар за свештенике, а предавач је био високопречасни архимандрит Методије, игуман Царске Лавре манастира Хиландара. Предавање игумана Методија је било веома надахнуто и тиме је достојанствено започела прослава једног дивног сабрања у славу Божију и у славу Његовог угодника, нашег оца Саве. На крају, уследила су питања пристутних на која је игуман одговарао, а потом седнице Епархијског управног одбора и Савезног кола сестара Епархије западноамеричке.
Молитвено сабрање у петак вече почело је уношењем иконе која је верни препис Богородице Тројеручице коју је донео игуман Свете српске царске лавре манастира Хиландара високопречасни архимандрит Методије са братијом. Икона је поклон Хиландарских монаха, ради благослова и духовног укрепљења српског народа и православних верника на западној обали америчког континента. Икону је испред храма примио Епископ Максим, а у храм су је унели парохијски свештеник, протојереј Предраг Бојовић и протојереј-ставрофор Никола Чеко из Саборног храма Светог Стефана Првовенчаног из Алхамбре.
Ушавши у храм, многи су са одушевљењем, а на славу Божију, по први пут видели дивне фреске које украшавају храм Светог Саве у Сан Габријелу. Први део храмовног живописа је урађен мозаиком за време свештеника Петра Јовановића. Парохијани кажу, да је овако украшен Храм дар Богу, и да за њих завршетак живописа значи много. Они ће се у овом храму сабирати да једним срцем и умом узносе хвале Богу који их је благословио да буду домаћини ове јубиларне прославе аутокефалије Српске цркве.
После вечере уследио је разговор присутног народа са гостујућим архијерејима о разним питањима везана за живот у Цркви. Богослови из призренске богословије са Косова и Метохије су такође поделили са присутнима део из њиховог животног искуства, рекавши да су управо страдања нашег народа и наше светиње на Косову дале подстрека да управо ту дођу на студије, у стари царски град Призрен.
ДРУГИ ДАН ПРОСЛАВЕ
У суботу, 31. августа, другог дана сабрања и прославе, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит Антиохијске Православне Архиепископије Јосиф уз саслуживање шеснаест епископа: Митрополита Николаја (Румунска Православна Митрополија у Америци), Митрополита Саве питсбуршког (Грчка Православна Архиепископија), Архиепископа Венијамина (Америчка Православна Црква), Архиепископа Петра (Руска Загранична Црква), и Епископа: новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана, Санта Розе Данила (Америчка Православна Црква), дизелдорфског и немачког Григорија, косовског и метохијског Теодосија, источноамеричког Иринеја, стобијског Давида (Архиепископија охридска), бихаћко-петровачког Сергија, буеносаирески и јужно-централноамеричког Кирила, захумско-херцеговачког Димитрија и домаћина Епископа Максима.
Том приликом извршено је освећење мозаика и фрескописа храма. Велику радост причињава чињеница да су током овог Литургијског сабрања заједно саслуживали и причестили се епископи Грчке и Руске православне цркве: Митрополит Сава из Грчке америчке архиепископије која је под Васељенском Патријаршијом и Архиепископ Петар из Руске православне заграничне цркве.
Поред поменутих Епископа, на Литургији којој је присуствовао велики број верника, саслуживала су и господа Архијереји из осталих помесних православних Цркава: Митрополит Николај из румунске православне Цркве у Америци, Архиепископ Бенџамин из америчке православне цркве и Епископ Данијел из Америчке православне цркве.
Светој архијерејској Литургији саслуживао је и велики број Епископа Српске православне цркве: новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, диселдорфско-немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије, буеносаиреско-јужноцентралноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, Епископ стобиски Давид из Охридске Архиепископије као и Игуман Манастира Хиландар архимандрит Методије.
Посебну радост свима вернима причинили су присутни српски архијереји који су заступали вернике са такорећи свих меридијана: Херцеговина, Босна, Косово и Метохија, Канада, Јужна Америка, Сједињене Америчке Државе, Северна Македонија… Епископ Рашко-призренски је у својству изасланика Патријарха Српског Иринеја пренео његове поздраве и пожелео срећан јубилеј. Током банкета прочитано је и писмо-честитка Српског Патријарха.
Литургија је почела са благосиљањем недавно завршеног живописа храма, који заједно са раније постављеним мозаиком сада чини једну лепу целину на славу Божију и на славу првог Архиепископа Српског Светог Саве. Појање верног народа и Призренских богослова је уводило присутне у заједничарење са Богом изван временских оквира, спајајући небеску и овоземаљску Литургију у једно појање трисвете песме остављајући сваку животну бригу као они који ће примити Цара свих.
Током Литургије сви Архијереји су се заједно са верним народом помолили за здравље Његове Светости Патријарха српског Иринеја који се тренутно налази на болничком лечењу у Војномедицинској академији у Београду.
Током богослужења, у суботу су појали богослови Призренске богословије по старом српском напеву (певничко појање), док је у недељу било полифоно појање хора из једне од наших парохија. Призренски богослови су такође изводили песме из Старе Србије представивши њихов нови музички диск. Освећен је и недавно завршени велелепни живопис у храму кога краси низ најважнијих сцена из живота Светог Саве.
Присутни на Светој Литургији били су Епископи Коптске Цркве, г. Ибрахим и Кирило из Епархије лосанђелеске, као и свештеник Алексије Смит, представник Архиепископа г. Хозеа Гомеза, римокатоличке Архиепископије лосанђелеске.
После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави за све присутне. За главним столом седело је 30 званица а у великој црквеној сали шест стотина гостију.
Поздрављајући све у љубави сабране поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополит Јосиф, честитајући Српској Цркви јубилеј истакао је да: „Управо сада и управо на овом месту жели да говори о српском Косову и Метохији“. У свом петнаестоминутном излагању Митрополит Јосиф је рекао да је три пута посетио Србију и да је боравио на Косову и Метохији, истакавши да му је сусрет са светињама на Косову и светом косовско-метохијском земљом много значио, те да је приликом своје прве посете Косову јасно осетио „да је то српска земља, православна земља и да ће то заувек тако и остати“.
У оквиру свеправославне прославе 8 векова аутокефалности Српске православне цркве коју је почетком септембра у Лос Анђелесу организовала Епархија западноамеричка, окупљене Архијереје и сабрани верни народ поздравио је Митрополит њујоршки Архиепископије северноамеричке Антиохијске Патријаршије Јосиф. Он је том приликом истакао да: „Овом прославом славимо Бога који је дао да Црква у Србији постане зрела и достојна аутокефалности, али да она као и свака друга Црква преживљава тешке моменте и изазове, нарочито на Косову и Метохији“, но да српски народ не треба никада да се осећа запостављено и заборављено јер је у Господу све могуће.
„Погледајте шта се догодило у Европи. Цела Европа је својевремено била уништена (II светски рад), али сада све европске земље добијају независност и постају веома моћне државе. Косово је Србија и припада Српској Цркви. Када смо били на Косову осетили смо Божије присуство и тамо смо појали песме хвале Господу на православни начин. Нико, дакле, ни једна сила на земљи не може променити историју Божије моћи. Косово је православно и остаће православно заувек. Црква Србије не може живети без срца. Косово је срце Српске Цркве. Косово је на уму Српске Цркве. Можда се у овом моменту осећамо слабим и мислимо да не можемо учинити ништа, и сматрамо да је Косово припало некоме другоме, али, верујте ми, имајте веру, будите радосни, имајте јаку веру и Косово ће остати срце и ум Српске Цркве“ – поручио је Митрополит Јосиф.
Он је рекао да је Србију до сада посетио три пута. Први пут за време блажене успомене Патријарха Павла, када је још увек био јерођакон у Солуну те да је тада имао прилику да служи са Светим Патријархом Павлом у београдском Саборном Храму.
„Када сам боравио у Србији, посећивао сам цркве и манастире у многим местима, и често би видели како свештенослужитељ служи Свету Литургији са малом грудом од двадесетак верника. Наше учешће на Литургији је управо то што од нас тражи Свети Сава, тј. да служимо Литургију сваки дан. Да ли имамо стотине и стотине људи на Литургији, или, пак само пар њих, Литургија је Литургија. To je благослов за свештенослужитеља, али и за свакога који је присутан на Литургији. Свети Сава је дао у задатак Српском народу, свештенству, архијерејима и лаицима да служе Свету Литургију сваки дан, јер не можемо живи да будемо, не можемо бити јаки и истрајни људи без свакодневног Светог Причешћа“ - нагласио је Митрополит Јосиф и додао да „Света Литургија, није, уколико нам се свиђа ми дођемо, а уколико нам се не свиђа, ми не дођемо. Замислите шта се догодило у првих 800 година самосталности Српске Цркве. Сви Срби треба да буду поносни што имају Светог Саву као свога Просветитеља и Славу Српске Патријаршије!“ - поручио је Митрополит.
Високопреосвећени Митрополит Јосиф изразио је дивљење живописом Храма Светог Саве у Сан Габриелу истакавши да је украшавање храмова наш одговор на обавезу чувања наше вере, посебно у овом времену када наша браћа и сестре на Косову страдају и бивају протерани.
„Могу само да подсетим шта се дешава у Сирији и на Косову. У Сирији су покушали да оснују исламску државу; уништили су манастире, цркве, оскрнавили наше иконе, и све што је свето, и видите шта се дешава сада. Црква се обнавља, јер нико не може победити Православље. Православље није књига, није налепница или пак неки слоган. Православље је начин живота. Ви бисте волели да будете као Свети Сава и деца Светог Саве, зато будите у Цркви, помозите ваше свештенике, помозите вашу Патријаршију. Задржите веру у овој вашој генерацији и многим будућим генерацијама. То је оно што Свети Сава тражи од свију вас“ – поручио је Митрополит Јосиф и закључио:
„Нека би Бог благословио Српску Патријаршију. Нека би Бог благословио и наставио да благослови Српску Цркву и нека би Бог заштитио Цркву и земљу Србију неповређену и заштићену против сваке зле силе“.
Сви присутни су чули одломке из Беседе Светога Саве о правој вери коју је изговорио у Манастиру Жича 1220. године. Одломке је читала позната драмска уметница Жељка Цвијетан Гортински. Уручена су одликовања заслужним парохијанима као и награде омладини за саставе на тему аутокефалности данас.
Међу верницима сабраним на Светој архијерејској Литургији у оквиру прославе 800 година Аутокефалности Српске православне цркве био је присутан и велики број обраћеника из индијанских, црначких, аљаских, мексичких и других племена, а у оквиру прославе 8 векова Аутокефалности одржана је и седница скупштине западноамеричке епархије која је била посвећена мисији међу индијанским племенима.
У најбољој калифорнијској винарији, чији је власник српског порекла, наша Епархија је произвела црвено вино под именом “Autocephaly 1219-2019” које се служило током прославе.
У име архијереја Српске Православне Цркве, госте је поздравио Преосвећени Епископ диселдорфско-немачки Григорије. „Славимо 800 година наше Цркве и због тога морамо да будемо поносни. Најзаслужнији за чудо нашег постојања уопште и за овај јубилеј је Свети Сава“ – поручио је Владика Григорије и додао: „Свети Сава је, као што знате, најлепше српско дете и први српски Архиепископ. Данас прослављамо у Лос Анђелесу овај догађај на најлепши могући начин – освећењем чудесних икона у овој прелепој Цркви у којој се ви молите Богу. Данас славимо 800 година наше Цркве у Лос Анђелесу, не најбоље у Америци, Европи, у и дијаспори - него најлепше уопште игде! И нико до краја ове године, дакле док траје овај јубилеј, сигуран сам, неће достићи овакву свечаност и овакву славу“, истакао је Владика Григорије.
„Ова прелепа Црква и овај чудесан Сабор, сабор свих православних без иједног изузетка, најлепши је одговор на љубав Светог Саве према нашем народу и најлепше уздарје Светом Сави за све што нам је даровао. Ви сте диван народ, то је очигледно и ја се све време питам зашто се вама догодило да баш ви најбоље прославите Аутокефалност Српске Православне Цркве?! Вероватно зато што сте можда физички најудаљенији од онога где је живео Свети Сава, али срцем и душом, највише у срцу и у души Светог Саве“ – завршио је Владика Григорије.
Градоначелник Сан Габријела г. Џејсон Пу, као почасни гост, такође је поздравио присутне честитајући и желећи много успеха парохији и епархији у сведочењу хришћанских начела. У пригодном програму свечаног банкета је учествовала и глумица Жељка Цвјетан Гортински, која је са посебним надахнућем и уметничком вештином читала проповед Светог Саве изговорену у манастиру Жичи далеке 1220. године. Фолклорна група „Калемегдан“ и група из Лас Вегаса су изводиле сплет кола, а попадија Биљана Бојовић је извела музичку селекцију на виолончелу. Програм је укључио и такмичење у беседништву посвећеном Св. Николају Жичком. Двоје младих, Анастасија Кршић и Данијел (Серафим) Де Ла Вега, беседили су на тему како представити и објаснити нашу веру људима који не припадају Православној Цркви или било којој хришћанској групи. Орден Светог Севастијана првог степена је уручен Божидару Квину, власнику Ополо винарије, који је за ову прославу припремио пригодно вино и назвао га Аутокефалија. Орден Светог Севастијана другог степена примили су Дејан и Љиљана Мишковић, Младен Гуша, Симеун и Драгана Радојевић и Видосава Ченић. Граматом су обдарени: Марица Благојевић, Ђорђе Дрндарски, Стева Николић, Милорад Тодоровић и Илија Чејовић.
На крају банкета, водитељ свечаног програма, протојереј-ставрофор Никола Чеко је у име свештенства, монаштва и верног народа Епархије западноамеричке упутио речи захвалности Епископу г. Максиму за његов труд, рад и оданост Српској Православној Цркви и његовој архипастирској служби у поменутој Епархији. Присутни народ је поздравио дугим аплаузом и једногласним појањем Многаја љета.
После банкета и програма уследила је Годишња скупштина епархије уз активно учешће свештенства, монаштва и делегата из парохија западноамеричке Епархије. Поднети су годишњи извештаји Епископа, благајника, надзорног одбора и других епархијских тела и прихваћени од стране учесника. Игуман манастира Светог Германа Аљаског је поднео извештај о мисионарском раду са америчким Индијанцима.
За време вечере која је уследила после Вечерње службе, Призренски богослови су певали одабране песме на радост свих гостију, а затим је следила музика уз играње народних кола, као и трпеза љубави. Дружење се наставило још неколико сати, да би затим сви пошли на одмор и наставак прославе наредног дана, у недељу 1. септембра 2019.
ТРЕЋИ ДАН ПРОСЛАВЕ
У недељу, 1. септембра, служена је друга Архијерејска Литургија којом је началствовао Архиепископ Грчке Православне Архиепископије Елпидофор уз саслуживање Митрополита Антиохијске Православне Архиепископије Јосифа, Митрополита Саве питсбуршког (Грчка Православна Архиепископија), Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, Епископа канадског Митрофана, Епископа Санта Росе Данила (Америчка Православна Црква), Епископа дизелдорфског и немачког Григорија, Епископа косовског и метохијског Теодосија, Епископа источноамеричког г. Иринеја, Епископа стобијског Давида (Архиепископија охридска), Епископа бихаћко-петровачког Сергија, Епископа буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, Епископа захумско-херцеговачког Димитрија и домаћина Епископа Максима.
На крају Свете Литургије Епископ г. Максим је рекао да литургија којом је началствовао Архиепископ г. Елпидофор уз саслуживање епископа, свештенства, ђакона, монаштва и верног народа уз појање хора из Фрезна и Призренских богослова, а која је управо завршена, резимира читаву прославу Српске аутокефалности примљене од стране Светог Саве у тринаестом веку. Епископ Теодосије је у име Његове Светости Патријарха Српског Иринеја поздравио све присутне и Епископа Максима, честитајући на дивној прослави и позивајући да, као и до сада, сви останемо на светосавском путу, а то је пут Христа Спаситеља који води у вечни живот. У знак захвалности за дела, пастирску службу и сву уложену жртву у раду живописа и припреме за прославу, Архиепископ Елпидофор је уручио поруку Васељенског Патријарха Вартоломеја, да не само епископи, него и свештеници примају похвалне речи за пастирски рад и бригу за поверено им словесно стадо. Сходно тим речима Архиепископ је уручио парохијском свештенику протојереју Предрагу Бојовићу благослов и право ношења напрсног крста. Ова дивна вест је поздрављена са радосним појањем Аксиос-Достојан једним гласом од стране свих присутних.
У свом обраћању присутним архијерејима и верном народу, архиепископ Елпидофор је саопштио одлуку патријарха Вартоломеја да ће Васељенска Патријаршија великом прославом у Никеји обележити осам векова од тренутка када је Српској Цркви доделила аутокефалност, као и да ће Његова Светост Васељенски Патријарх на прославу позвати Патријарха српског са свим архијерејима Српске Православне Цркве.
„Преносим вам свима од срца најтоплије поздраве и благослов Свјатјејшег Васељенског Патријарха Вартоломеја. Народ Србије и Српска Православна Црква су веома драги Његовој Светости. Блиска братска веза између српских православних и грчких православних заједница постоје већ дуги низ година. Ова јединствена прослава нас подсећа на речи Псалмопевца: Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!“, рекао је архиепископ Елпидофор истакавши да се радује дугом и блиском односу између Мајке Цркве Константинопоља и Српске Патријаршије. Васељенска Патријаршија је вековима спознавала снагу и зрелост Српске Цркве. У том светлу, Црква Константинопоља је и дала Цркви Србије прво аутономију, а затим аутокефалију. Године 1219. у Саборном храму у Никеји Патријарх васељенски Емануил хиротонисао је за првог Архиепископа српског монаха кога ми данас знамо као Просветиља српског – Светог Саву. „Независност и зрелост Српске Цркве су увек кроз векове бивале посведочене. Велики и Свети Сабор одржан у Криту 2016. године служи као доказ овој чињеници. Црква Србије је испоштовала своју обавезу према православном свету тиме што је у потпуности и свесрдачно учествовала у раду овог важног све-православног Сабора. Свјатјејши Патријарх упућује најзахвалније поздраве Његовој Светости Патријарху Иринеју и свим архијерејима Српске Православне Цркве за њихово братско старање и верност. Заиста је добро и красно – и духовно корисно – за браћу да живе заједно!“, поручио је архиепископ Елпидофор и подсетио да је ово јединство годинама сведочено на много начина: „Познато је да народ Србије иде у Грчку ради наставка академских студија, али исто тако и да Грци иду на универзитете у Србији. Српски и грчки народ су такође кроз историју имали јаке дипломатске везе. Много пута су бивали браћа у рату, као што је било за време револуције против Отоманске Империје. Та револуција је донела слободу вероисповести многим деловима Балкана. А у не тако далекој историји, Грчка Република је подржала српски народ за време њиховог страдања и рата 90-тих година, а после распада Југославије. Та братска веза између Грка и Срба била је дубока и искрена,“ истакао је Архиепископ г. Елпидофор нагласивши да је у овом свету тешко наћи бољу браћу и сестре од српскога народа. „Молимо се да нам благи Господ подари да живимо заједно на много година, па и до самог Другог доласка Господњег. Нека би се наша братска љубав и сарадња наставили и расли у Божју славу и назидавање Цркве Христове молитвама Пресвете Богородице и просветитеља српскога народа Светога Саве и свих светих“, закључио је Архиепископ амерички г. Елпидофор.
Као и претходног дана призренски богослови су певали песаме из Старе Србије, а које се могу слушати на њиховом недавно издатом музичком диску. Фолклорне и етно групе су улепшале програм у црквеној сали. Двоје учесника такмичења у беседништву Светог Николаја Жичког, Анастасија Кршић и Денијел (Серафим) Де Ла Вега су примили заслужено признање из руке Епископа г. Максима.
Архиепископ г. Елпидофор је уручио икону Пресвете Тројице која је рађена у манастиру где је он био игуман пре свога избора за архиепископа америчког Грчке Цркве. Том приликом Архиепископ је објаснио како је иконописање Пресвете Тројице могуће на основу њиховог јављања Авраму у Старом завету описаном у књизи Постања, а та се икона често назива и Гостопримство Аврамово. „И када год желимо да кажемо да је гостопримство било топло и савршено, наставио је Архиепископ, кажемо да је оно било као Аврамово гостопримство, а што је случај данас овде у овоме храму и прослави. Хвала вам, драга моја српска браћо и сестре, за ово Аврамово гостопримство“.
Епископ Максим је узвратио на ове дивне речи Архиепископа захваљујући се њему на братској љубави и посети уручујући му монографију Српско хришћанско наслеђе Америке, а која је припремљена и публикована поводом ове велике прославе 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве.
Архиепископ Елпидофорос је саопштио одлуку патријарха Вартоломеја да Васељенска патријаршија прославом у Никеји обележи Осам векова од тренутка када је Српској цркви доделила аутокефалност, на коју ће, како је рекао, бити позван патријарх српски са свим архијерејима СПЦ. Ова вест је обрадовала све присутне.
И на крају благодарне молитве, присутни су наставили да разговарају и деле утиске са ове дивне и велике прославе у Епархији западноамеричкој – јубиларне прославе која се обележава на нивоу целе Српске Православне Цркве, по епархијама и парохијама Светосавске Цркве.
Сабрање за Епархијске Дане обележено на најдостојанственији начин у славу Божију и хвалу Светоме Сави, нашем првом Архиепископу и Просветитељу.
Треба напоменути да је српске архијереје током посете Сједињеним Државама угостила и Руска Загранична Црква у Саборном храму у Сан Франциску. Српски и руски архијереји заједно су служили Литургију у близини моштију Светог Јована Шангајског. Руска Црква је на овај начин учествовала у прослави великог јубилеја — осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Свету архијерејску Литургију служио је архиепископ Сан Франциска и западне Америке Кирил, уз саслужење епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, западноамеричког Максима, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког Димитрија, као и епископа стобиског Давида из Охридске Архиепископије и епископа Сијетла Теодосија из Руске православне Цркве.
Претходних дана, епископи су саборно прославили славу Српског Православног Храма у Сакраменту. Црква Успења Пресвете Богородице у Сакраменту (Калифорнија) по 67. пут, прославила је своју храмовну славу а у оквиру обележавања јубилеја 8 векова аутокефалности Српске православне цркве. У недељу, 25. августа, након прославе Храмовне славе у Сакраменту, Владика Максим је своје госте повео пут Џексона где су Епископи наше Свете Цркве посетили православну заједницу која живи у овом живописном калифорнијском градићу. Управо овде, у Џексону, налази се најстарији српски храм у Америци - Црква Светог Саве која је саграђена далеке 1894. године. Ту су се гости поклонили моштима Св. Севастијана.
Боравећи у вишедневној посети Владики Максиму а поводом прославе јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве предвођени Епископом Максимом, епископи наше Свете Цркве посетили су мушки Манастир Св. Германа Аљаског у месту Платини у Калифорнији, као и оближњи женски Манастир Свете Ксеније у Вајлдвуду.
Епархија Западноамеричка као и Парохија Светога Саве и сви њени верници на челу са свештеником Предрагом Бојовићем доживели су овај јубилеј као посебну благодатну посету и благослов за све „изабране који странствују у расејању, по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање Исуса Христа, ради умножења благодати и мира...“ (1Петр. 1, 1).
Као додатак прилажемо и утиске Епископа Стобијског Давида, као и слово Епископа Кирила Буеносаирешког на завршетку прославе.
По речима Владике Давида Стобиског, „литургијска, саборна прослава у храму Светог Саве, у Сан Габријелу, Лос Анђелес, са Архијерејима представницима из различитих помесних јурисдикција, јасно је посведочила да је Источна Православна Црква – наднационална! Свакако, то не значи да је не-национална. Она садржи различите нације, али национална припадност није њен суштински идентитет. Њен идентитет је литургијско јединство са Једним Свемоћним Богом у Тројици“. Владика Давид нам је такође поручио следеће: „Сабравши представнике из осталих помесних цркава, Ви сте се, као и увек, показали као Архијереј, који дела велико дело бриге о јединству Цркве, показали сте да аутокефалија једне Цркве јесте аутекефалија и за остале Цркве, а не само и искључиво за ту једну, аутекефалну Цркву. На Вашој прослави смо видели колико је, у суштини, неопходно, да аутокефалија буде призната и од осталих помесних цркава, и, да служи свим помесним, канонским црквама“.
У даљем поздраву, Стобиски епископ је рекао: „Начин на који сте Ви прославили велики јубилеј наше цркве показује да је јединство Цркве суштински циљ Цркве, јединство је циљ и смисао сваке истинске цркве. Јединство цркве је дужност сваког ко искрено љуби Господа, али посебно је дужност Епископа, који и јесте чувар црквеног јединства. Између осталог, и начин на који сте прославили поменути јубилеј, чини да у Вашој личности видимо аутентичног Епископа, гаранта црквеног јединства, који својим црквеним деловањем показује да јединство Цркве није неки додатак без којег би Црква могла да остане Црква, него да је јединство Цркве њена суштина, њена ипостас“. У закључку, представник Охридске архиепископије на прослави аутокефалности у Калифорнији, рекао је следеће: „Следствено, Ваша саможртвена љубав за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве јесте један од најважнијих начина прославе јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве“.
ВЛАДИКА КИРИЛО: ОСАМСТО ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИ СПЦ ЈЕ НАША ВЈЕЧНОСТ И НАШЕ СПАСЕЊЕ
Ваша Преосвештенства, часни оци, браћо и сестре,
Ја сам овдје већ други пут и заиста ми је била велика част да учествујем у овом предивном празнику. Лијепо је што је била присутна пуноћа Православне цркве и због тога посебна благодарност Владици Максиму што је успио да окупи све православне на овом континенту. Мноштво народа, свештенства – заиста је све протекло у једној, прије свега благодатној атмосфери, а онда и радосној. Сви смо били искрено радосни због свега што се догађа.
Осамсто година није велики број. Хиљада година је пред Господом као један дан и један дан као хиљада година. Е ово је за нас људе много важније, што један дан може бити ноћ скупља вијека, како је то Његош писао. Један дан може бити вреднији од хиљада година. Зашто тих осамсто година, зашто их славимо? Не зато што је то неко велико вријеме, него што смо тих осамсто година осветили и сјединили с вјечношћу.
Библија је књига историјска. Међутим, она се, ако је прочитате пажљиво не бави толико историјом. Ми не знамо о Аврааму толико детаља из његовог живота, али знамо да му се Господ јављао и колико му се пута јављао. Е, то је за Библију важно, то је важно и за све нас који живимо у Цркви, који живимо Христом – да вријеме сједињујемо са вјечношћу. И зато тих осамсто година није осамсто година него је то наша вјечност и наше спасење. Добро је што све то утемељујемо на крајеугаоном камену наше Цркве, а то је Свети Сава и његов отац Симеон и уопште фамилија Немањића који су нас накалемили, засадили у духовном рају као маслине, накалемили на питомој маслини апостола и пророка, гдје је крајеугаони камен наш Спаситељ Исус Христос.
Драга браћо и сестре, људска природа је, да се изразим језиком науке и електрике је – нула. Ако се не сједини са фазом, која је природа Божја, нема свјетлости, не може да буде свјетлости, енергије. И зато је сједињена Божија и човјечанска природа засијала у Христу и показала нам други свијет, тај свијет којим ми треба да се припремимо за њега да бисмо били заслужни да га и добијемо.
Заиста, одушевљен сам тим што се наш народ овдје држи библијскога правила: држи ново, али не остављај ни старо. Наш народ овдје, возглавље епископом својим и Црквом, свједочи своју културу, светосавску културу, али уједно и прихвата нову културу, културу овог континента, уједно се обогаћујући том културом која има своје љепоте, и обогаћујући ту културу и народе својом традицијом и, што је посебно важно, православном вјером, или светосавском вјером, да кажемо, пошто, како архитектура византијска има српски печат у нашим храмовима и манастирима, тако и вјера православна има тај српски печат у нашем народу, има своје неке особености које друге помјесне цркве немају.
Заиста сам био одушевљен и пријатно изненађен кад сам погледао књигу коју је штампао Владика Максим о тим храмовима, манастирима које је српски народ принио Америци. Мислим да та књига треба да дође до руку свих оних који данас одлучују о судбини српског народа, о судбини нашег Косова и Метохије. И да се они замисле којем народу они то суде. Мислим да би та књига промијенила у многоме њихов поглед на српски народ и њихов однос према њему.
Наше епархије у Сјеверној Америци су, Богу хвала, залог наше будућности, наше емиграције, на овом континенту. Оне су примјер, у многоме и другим епархијама како треба радити у Христу, како се треба трудити. И оне су нада и нама у Јужној Америци да нећемо бити препуштени самима себи, јер ми смо тамо на почетку, почело се од нуле, доста је тешко и наши Епископи нам у томе и помажу. Не само они, наравно, али они понајвише и ја сам им на томе посебно благодаран.
Благодарим оцу Предрагу, не зато што је мој презимењак него што је све ово заиста било добро организовано да храм данас блиста пуним сјајем. И, наравно, он то није могао урадити сам, него заједно са свим својим парохијанима, добрим људима који су помогли. Ја сам сам испитао и прошли и овај пут гостопримство свих тих људи. Они ме тако с радошћу и сад поздрављају, сваки од њих. И заиста сам им благодаран и та ће ме љубав, вјероватно, довести још много пута овдје, надам се. Ако Бог да здравља.
Желим вам свако добро, да узрастате у мјеру раста висине Христове, јер увијек се може напредовати даље.
Вашем Владици, свима вама многа и блага љета, али не проста љета него љета која треба да и даље, као и до сада, сједињујете са вјечношћу. У то име живјели!
