Књига „Уметност и стварност српским очима” Светлане Ракић, која предаје историју уметности на Френклин колеџу у Френклину, Индијана, представљена је јуче у Библиотеци града. Рођена у Сарајеву, др Светлана Ракић је студије историје уметности завршила у Београду. Докторирала је на Универзитету Индијане у Блумингтону, САД. Објавила је две студије о српским иконама из БиХ, монографију о савременом америчком сликару српског порекла Александру Марковићу, и низ чланака у часописима САД.
Ауторка је рекла да није реч о антологији, и да је могло још уметника да се нађе у њој. Ипак, изабрала је 21 српског сликара, на чијим се делима, насталим после 1992, види одраз друштвено-политичке стварности, сликара који су, како је рекла, доживели прекрајање карте Балкана, били сведоци транзиције и нових геостратешких подела, који су прешли трновит пут од вере у свеопшти напредак, до сумње у сопствени идентитет. Реч је о Милану Блануши, Милутину Драгојловићу, Владимиру Дуњићу, Душану Оташевићу, Велизару Крстићу, Даници Масниковић, Тијани Фишић, и другима.
.– Овим сликарима свет се указује као нестабилан и циничан, али и поред тога њихова уметност говори и о неисцрпној лепоти живљења. У непокоривој стварности се тако налази парадокс љубави и бола, ероса и танатоса. Нико од њих не мисли да уметност може нешто да измени у свету, али у нашим сусретима су истакли да она ипак избавља од тривијалне свакодневице и неправди које живот доноси – каже Светлана Ракић, додајући да су амерички професори рекли да у књизи нема ни једне „слабе” слике, и да нису могли ни да замисле да се у некој земљи, о којој тако мало знају, тако добро слика...
Књигa „Уметност и стварност” објављена је прошле године на енглеском, а сада, у преводу Светлане и Богдана Ракића, у издању „Агоре” из Зрењанина и Арсена Панковића из САД. Предговор за ову нетипичну уметничку монографију написао је Богдан Ракић, у којем упућује америчког читаоца у друштвено-политичка дешавања у Србији почетком 20. века: од геополитичког положаја наше државе, Првог светског рата, до распада Југославије, Арканових акција, комунистичког режима и демонстрација против Милошевића, до Нато бомбардовања, убиства премијера, хашких суђења, Шешеља, Готовине, Харадинаја, и Бриселског споразума; до избеглица, Хашима Тачија, статуса Косова и Метохије, страних амбасада, па до Андрића, добитника Нинове награде, и Љубомира Симовића, Матије Бећковића, Рајка Петрова Нога... Богдан Ракић каже да српски читалац све то већ зна, и да је предговор више „рам за слику” који подсећа на контекст у којем су слике настале. Издавач Ненад Шапоња сматра да Ракић супериорно и продубљено пише о нашој савремености, „на начин на који би се мало ко одавде усудио да напише такав текст”. Рецензент је Драган Јовановић Данилов.
Политика, 11. 6. 2015.