Novinarska reportaža koja je septembra 2015. godine objavljena na podsajtu Programa za dijasporu RTS-a, poslužila je svom autoru Ivanu Kalauzoviću Ivanusu kao matrica za pisanje himne Dečjeg hora "Sveti Sava" iz Klivlenda, Ohajo. Krajem avgusta 2016, američka televizija Fox uživo je emitovala prvu javnu interpretaciju ovog dela.
U jeku priprema proslave 71. godišnjice Dana jedinstvenog sveta (One World Day), tradicionalnog praznika Klivlendskih kulturnih bašti koje ove godine beleže vek od ustanovljenja pionirskog vrta, profesorka muzike dr Nada Martinović održala je probu Dečjeg hora Sveti Sava, čiji je osnivač.
Glas trogodišnje Katarine Gavrić i njenih drugara začuo se tako 24. avgusta u jutarnjim vestima televizije Fox 8, koja je uživo prenosila svetsku premijeru njihove himne. Američki gledaoci koji su se tog jutra našli pred malim ekranima mogli su da uživaju u špaliru stihova o srpskim velikanima, u rimama ovenčanim cvrkutima naših malih sunarodnika, uglavnom rođenih u Americi, saznajemo od autora pesme Ivana Kalauzovića Ivanusa.
Laureat prestižne nagrade Emi, reporter Keni Krampton, izveštavao je sa lica mesta. Ni on, ni njegove kolege u studiju, nisu ostali ravnodušni na ono što su videli, a posebno čuli.
Šestoro najmlađih članova hora u preslatkim uniformama, na ulazu u Italijansku kulturnu baštu, pred bistom Vergilijevom, pevalo je o Svetom Savi, Vuku Karadžiću, azbuci i Srbiji kao najlepšoj bajci na čistom srpskom jeziku, naučenom na tlu Sjedinjenih Američkih Država.
Uvertira u nastanak himne bio je članak Srpski cvetovi u klivlendskoj bašti, o Klivlendu, gradu koji je sa svima u srodstvu, jer u njemu živi preko sto dvadeset nacija, te o unikatnim parkovima i predanom radu Šapčanke Nade Martinović na polju očuvanja maternjeg jezika i kulture.
Inspirisan aktivnostima prvog i jedinog dečjeg hora tamošnje srpske zajednice, saradnik Programa za dijasporu RTS-a Ivan Kalauzović Ivanus napisao je stihove kojima je objedinio znamenita imena iz klivlendske Bašte Srbije sa plemenitom misijom "cvetova", naslednika baštine junaka i znalaca, onih što tek rastu.
Stihovi su klijali i čekali pravi trenutak sve do marta 2016, kada je autor svoju ideju o rađanju himne izložio Nadi. U narednim mesecima, njen trud je presudio.
Muziku je komponovala Vesna Veljković, dok je aranžman i produkciju potpisao Zoran Bogdanović Riči, oboje doajeni domaće dečje pesme.
Nakon javne probe na TV Fox, himna je uživo izvedena i 28. avgusta za Dan jedinstvenog sveta u Srpskoj kulturnoj bašti i to performansom Muziciranje (Children Musicking) u prisustvu rekordnog broja posetilaca i uz aplauz oduševljenja.
Dečji hor Sveti Sava uskoro ulazi u studio, gde će himna dobiti finalni zvuk, a zatim će se snimati i odgovarajući video-spot.
Stihovi: "Pustićemo glas od obale do obale, neka čuju nas širom Amerike..." čuće se i 24. septembra na koncertu banjalučke etno-grupe Trag u Akronu, Ohajo, na kojem će članovi ovog hora biti gosti, a onda i svuda gde ih pozovu.
Zvanična premijera za Srbiju, ostatak dijaspore i region bivše Jugoslavije realizovaće se putem Programa za dijasporu RTS-a i talasa Radio Beograda.
Valja naglasiti da se među nekadašnjim učenicima Nade Martinović nalaze mnogi današnji muzički profesionalci, poput pevačice Aleksandre Radović, dirigenta Dečjeg hora Kolibri Ljiljane Ranđelović, glumice Ivane Nikolić, dirigenta novosadskog Srpskog narodnog pozorišta Mikice Jevtića i drugih. Možemo samo zamisliti u kakve će tek uspešne ljude izrasti "cvetovi iz klivlendske bašte", koji već ubiru simpatije publike širom Amerike.
Multietnička oaza Ohaja i SAD
Klivlendske kulturne bašte predstavljaju vrtni kompleks na oko 12 hektara u čuvenom Rokfelerovom parku, sastavljen od manjih etno-prostora, 29 završenih i osam u izgradnji vrsnih nacionalnih kutaka. Među njima je i Srpska kulturna bašta, na meandarskim stazama ispresecanom placu broj 32, sa središnjim kamenim mozaikom koji grli mermernu kocku od četiri slova S i ikonom Svetog Save pod kojom je natpis Samo sloga Srbina spasava. Bašte su posebne po tome što su u njima, kao nigde u svetu, sparene skulpture Majke Tereze i Konfučija u natprirodnoj veličini, te Kopernika, Marije Kiri i Tesle u društvu kompozitora Lista, Baha, Šopena i Betovena. Nigde, sem u Kulturnim baštama Klivlenda, nećete videti veliku Gandijevu statuu u ulici nazvanoj po Martinu Luteru Kingu. Novinar i šekspirovac Lio Vajdental pomogao je 1916. godine osnivanje prve bašte, koja će potom postati britanska. S obzirom na veliki priliv ljudi različitih nacionalnosti u Klivlend, rodila mu se ideja o stvaranju multietničkog parka. Tu viziju će arhitekta Ernest Boudič oživotvoriti.
Izvor: RTS
