“Potpisaću odmah da ga vrate, srce mi je zaigralo jer Srbi iz Njujorka hoće da mu ispune želju”: Pupinov potomak o inicijativi da se naučnik sahrani u otadžbini
Iz sveg srca, sa ogromnim pijetetom, odmah bih potpisao svu neophodnu dokumentaciju da se zemni ostaci Mihajla Pupina iz SAD vrate u Srbiju! Srce mi je zaigralo kada sam saznao da su Srbi iz Njujorka ponovo pokrenuli ovu inicijativu, jer bi se tako napokon ostvarila želja genija iz Idvora, brata od strica mog čukundede.
Ovako je Dragomir Dević iz Zrenjanina, jedan od malobrojnih najbližih srodnika Mihajla Pupina, za "Novosti" potvrdio spremnost potomaka velikog naučnika da daju saglasnost za prenos i sahranjivanje njegovih ostataka u Srbiji. Kaže i da bi tim činom Srbi i Srbija na najlepši način ispunili dug prema njemu, svetski priznatom naučniku, humanisti i velikom čoveku, koji je oduvek bio ponosan na svoje poreklo, narod i otadžbinu.
- I moji rođaci u Švajcarskoj bi bez dvoumljenja dali saglasnost da se ova inicijativa sprovede u delo jer znamo da je Pupin želeo da počiva u rodnoj grudi. Tako bi se posle 86 godina samovanja na groblju u Bronksu, konačno vratio u zavičaj - tvrdi Dević, diplomirani ekonomista, i kaže da će u čast tog prelepog događaja spevati pesmu i odsvirati je na svojoj gitari.
Potpis Dragomira Devića bi zapravo bio presudan u ostvarivanju namere da se zemni ostaci Mihajla Pupina vrate u Srbiju, jer je on najbliži živi potomak slavnog naučnika, dobitnika Pulicerove nagrade.
- Detinjstvo sam proveo u Idvoru - priča nam. - Moj čukundeda Arsenije bio je brat od strica Mihajlu Pupinu, koji nije imao rođenu braću, nego tri sestre, Persidu, Ljubicu i Hristinu. Moj pradeda Nikola je bio Arsenijev sin, a on je imao sina Milana, mog dedu, čija je ćerka Verica, udata Dević, moja majka. Ona je preminula pre desetak godina.
Ideja da se "Pupin vrati u Srbiju" sa predlogom da se zemni ostaci pohrane ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, odavno je začeta i, kako saznajemo, ima podršku i države i Crkve, kao i našeg naroda i u Americi i u otadžbini. Neophodno je samo da najbliži potomci potpišu saglasnost.
- Moj otac je govorio da bi najradije hteo da se njegove kosti prenesu u Srbiju, jer je Srbiju jako voleo.
I Zrenjaninac Živa Mećavin, pasionirani sakupljač rariteta slavnog naučnika, a koji nas je ljubazno uputio na trag do jednog od malobrojnih, a možda i najbližih potomaka Mihajla Pupina - Dragomira Devića, takođe nije skrivao oduševljenje novom inicijativom da se zemni ostaci velikog naučenjaka vrate u Srbiju.
- Mihajlo Pupin je bio veliki patriota, pomagao je brojne manastire po Srbiji, siromašnim devojkama slao novac kao miraz, samo da bi se udavale i rađale srpsku čeljad - otkriva nam Mećavin. - U rodnom Idvoru je poslednji put bio 1921, tada je imao 66 godina. Tom prilikom oživeo je sećanja na majku Olimpijadu, na koju je bio do neba ponosan, sreo se sa zemljakom, slikarom Urošem Predićem, čiji rad je neizmerno cenio i često ga zvao da dođe u Ameriku.
Mećavin kaže i da je Pupin nameravao da se vrati u Srbiju.
- Iz brojnih pisama, logično se nameće zaključak da je Pupin 1922. godine, preko svog advokata, kupio kuću u centru Velikog Bečkereka, pored Begeja, koju je poklonio sestri Persidi Olćan. Ta kuća je sa ulice dugačka 30 metara, a 1947. godine ju je oduzela država.
PISMA UROŠU PREDIĆU
NEPRAVDA ISPRAVLjENA
KUĆA koju je Mihajlo Pupin kupio u Zrenjaninu 1922. godine i koju je Federativna Narodna Republika Jugoslavija konfiskovala 1947. godine, nakon nedavne obnove, delimične restauracije i postavljanja spomen-ploče, biće pretvorena u Centar za talentovane učenike i studente koji se bave naukom.
Izvor: Novosti
