Direktorka Kancelarije za dijasporu Slavka Drašković izjavila je u nedelju da su započeti razgovori kako bi pripadnici dijaspore lakše dobijali državljanstvo i imali mogućnosti elektronskog glasanja na izborima u Srbiji.
"Već smo započeli razgovore sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kako da se pojednostavi procedura za dobijanje državljanstva i obezbedi elektronsko glasanje", rekla je je Drašković Tanjugu, dodajući da Srbija treba u tome da sledi primer Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
.Prema njenom mišljenju, to je važno pitanje i potreban je samo napor države i politička volja da se to reši, odnosno da se pojednostavi procedura za dobijanje državljanstva.
Drašković je navela da je tokom razgovora sa pripadnicima naše dijaspore u SAD i Rumuniji "prvo pitanje bilo državljanstvo, a drugo kako da glasaju" na izborima u matici.
"Dijaspora ima pravo glasa i ono je sada više formalno", naglasila je ona, dodajući da je stvarno pravo glasa nešto sasvim drugo i da se ljudima u inostranstvu mora omogućiti da ne idu s kraja na kraj zemlje u kojoj žive da bi glasali, kao i da treba srediti biračke spiskove.
Podsećajući da je Hrvatska svojim građanima u dijaspori omogućila da budu delegati u parlamentu, Drašković je rekla da je sa Odborom za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije dogovoreno da se započne postupak da i naša dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu.
Drašković ističe da dijaspora želi da bude zastupljenja u Skupštini Srbije, objasnivši da u toj oblasti prvo treba promeniti zakonsku regulativu, ali i Zakon o dijaspori.
"Razgovarala sam sa skupštinskim odborom da organizujemo javno slušanje o Zakonu o dijaspori", rekla je ona, založivši se za promene u tom pravnom aktu kako bi i Skupština dijaspore ojačala i postala funkcionalnija.
Ona je kao primere navela Irsku koja je, u suštini, napravila ekonomski bum uključivši dijasporu i meksički model koji, takođe, "povezuje dijasporu s ekonomijom", što su mnoge dijspore već kopirale.
Drašković se založila za jačanje ekonomskog povezivanja dijaspore i matice po modelu "zavičajnih udruženja", odnosno povezivanja predstavnika dijaspore sa lokalnim zajednicama u matici.
"Naša dijaspora je i inače u vezi sa svojima porodicama iz krajeva odakle su potekli, i pomaže svoj kraj - treba ih samo povezati, umesto da svako pojedinačno pokušava nešto da uradi, što je inače jako teško", kaže ona.
Prema njenim rečima, postoje dva modela - jedan u kome za projekte sredstva daje država, dijaspora i lokalna samouprava i drugi, "za naš lakši i prihvatljiviji", gde projekte finansiraju samo dijaspora i lokalna samouprava.
"Naša dijaspora je jako darežljiva - spada među sedam najdarežljivijih dijaspora u svetu kada su u pitanju doznake, ali kada je u pitanju investiranje u maticu među poslednje tri, četiri zemlje", ukazala je Drašković.
Naglasivši da je u većini zemalja odnos investicija i doznaka iz dijaspore u maticu oko pola - pola, što kod nas nije slučaj, Drašković je istakla da je neophodno da se na nivou države obezbede uslovi za privlačenje investicija iz dijaspore.
Drašković je najavila da se sledeće jeseni planira organizovanje konferencije posvećene investicionom potencijalu dijaspore, koji nije samo u novcu, već i u ljudima, njihovom znanju i poslovnim vezama.
Tanjug/Novosti, 16. 12. 2012.