„Сахрањен у Либертивилу пре више од 40 година, краљ Југославије Петар Други дуго је био јединствен као једини европски монарх који почива на тлу САД. Сада је једини европски монарх чије је тело измештено са америчке територије.”
.Овако је репортер „Чикаго трибјуна” забележио приспеће посмртних остатака Петра Другог Карађорђевића у Београд, напомињући да му је тамо приређен дочек који „одговара једном краљу”.
Догађај је међутим регистровао тек понеки амерички медиј. Прошлонедељна ексхумација посмртних остатака последњег краља Југославије зарад пресељења у последње коначиште у породичној гробници на Опленцу био је дискретан догађај, у коме су по својим службеним дужностима главни учесници били генерални конзул Србије у Чикагу Деско Никитовић и свештеник Александар Ивановић, дугогодишњи секретар Епархије Нова Грачаница.
Они су обавили завршне међудржавне и црквене формалности да би ковчег са телом пре 43 године преминулог краља био припремљен за прекоокеанско путовање.
Зашто није било свечаног испраћаја посмртних остатака краља Петра Другог из Америке, у коју је стигао као политички емигрант, да би у њој, од тешке болести, у 47. години и преминуо? Јер ипак је била реч о испраћају, условно речено „јединог америчког монарха”, односно бившег поглавара једне државе која је током Другог светског рата сматрана америчким савезником у борби против фашизма?
„За мене је најважније да је српска влада прихватила да краља дочека као бившег шефа државе и укаже му све почасти које му као таквом припадају”, каже за „Политику” др Бранко Терзић, лични изасланик престолонаследника Александра Карађорђевића у САД, иначе извршни директор Центра за енергију познате консултантске куће „Дилоит”.
Терзић каже да је овај догађај дуго припреман и да је у томе највећи део формалних послова обавио дугогодишњи правни заступник принца Александра, адвокат из Чикага Томас Карачић.
Свечани испраћај по његовом мишљењу није био неопходан, јер је главни догађај био приспеће ковчега са краљевим телом у Београд. Организовање манифестације у Либертивилу би, сматра он, подсетило па донекле и репризирало поделе које су показане приликом краљеве сахране 1970: раскол у цркви, неслагања у краљевској породици и отворило многе старе ране.
Сем тога, многи који су са краљем дошли овде и били његови пријатељи и следбеници нису више живи, та генерација је давно почивша, јер је краљ Петар међу њима био најмлађи, каже др Терзић, који је такође годинама био ангажован да се по жељи принца Александра тело његовог оца премести у Србију.
„Либертивил је увек сматран привременим краљевим последњим коначиштем и увек се очекивало да се његово тело, кад се зато створе услови, премести у Србију, и тога смо све време свесни и ми из дијаспоре. Постојала је додуше могућност да он прво буде сахрањен у Краљевској гробници у Виндзору, где је сахрањена и његова мајка, краљица Марија – две краљевске куће су у рођачким везама – али је лична краљева жеља била да, пошто тада ни мртав није могао да се врати у Југославију, почива у Цркви Светог Саве у Либертивилу”, подсећа Терзић.
„Не заборавимо да је краљ Петар Други у моменту смрти био без држављанства.”
Либертивил је северно предграђе Чикага, где је највећа концентрација српске дијаспоре у Америци, па су многи, разумљиво, разочарани што тамо више није личност због које је Цркву Светог Саве походило на хиљаде посетилаца годишње и која их је, на неки начин, уједињавала.
„Моје лично мишљење је да је краљево тело требало да буде пресељено у Србију, јер припада земљи одакле је”, изјавила је за „Политику” Мирјана Самарџија, председница Конгреса српског јединства, главне организације наше дијаспоре у Америци. „У сваком случају, он не припада нама, него историји и српском народу.”
„Многи су овде сматрали да је њихова веза са краљем део њиховог идентитета, али је ипак мало оних који протестују што ће његово последње коначиште ускоро бити на Опленцу”, каже конзул Деско Никитовић.
„Можда би он више волео да му земни остаци остану овде, али није на нама било да о томе одлучујемо”, цитирао је „Чикаго трибјун” оца Милорада Лончара, секретара Новограчаничке епархије.
У позадини дискретног пресељења краљевих посмртних остатака је и историја његовог боравка, нарочито последњих година живота, у Америци: чињеница да је извршилац његовог тестамента његова интимна пријатељица Ева Марија Анђелковић, познатија као Мици Лоу, која се после смрти краља Петра удала за његовог рођеног брата Андреја и тиме постала принцеза Ева Марија Карађорђевић.
Кад је принц Андреј умро у Калифорнији 1990, није га сахранила поред брата, него на гробљу манастира Нова Грачаница, пет километара од Либертивила.
Краљ Петар је лично одабрао да буде сахрањен у храму који је био седиште расколничке Слободне српске православне цркве, а који је данас у непосредној надлежности патријарха СПЦ, што је свакако олакшало процедуру коначног пресељења ковчега са његовим телом.
У Цркви Светог Саве је остала стара надгробна плоча која ће бити доказ да је ту више од четири деценије почивао. Са гробља црквене порте у Либертивилу је, подсетимо се, 57 година од смрти у родно Требиње 2000. пренето и тело песника Јована Дучића.
Милан Мишић
Политика 27. 1. 2013.
- External Link: Only European king buried on U.S. soil goes back home @PHOTOblog on NBC
