A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Поћорекова најава рата годину пре Сарајевског атентата

Вишеград – Документ из 1913. године, вредан прилог истини о узроцима Првог светског рата, обелодањен је јуче под ознаком „ексклузивно” у Андрићевом институту који је ум и душа Андрићграда Емира Кустурице.

Реч је о писму Оскара Поћорека, тадашњег гувернера БиХ, упућеног аустроугарском министру Леону Билинском у Беч 13 месеци пре Сарајевског атентата. То је историјски факт недовољно познат историчарима, важан као одговор западним покушајима ревизије тумачења узрока тог рата и приписивања кривице Србији.

.

„Морамо као свој главни задатак видети у томе да се за неколико година систематски спремамо за један неминован велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама...”, писао је, уз остало, 28. маја 1913. године у том писму Поћорек министру Билинском, алудирајући на односе са Србијом.

„Била би кобна заблуда ако би се веровало да бисмо – чак и по цену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике – могли постићи да од Србије начинимо поуздана пријатеља. Ако се садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин што би се сјединила с монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страних наших осталих непријатеља”, наводи Поћорек, па наставља да српско сеоско становништво у БиХ треба да одрже у „летаргичном стању”, док се с „безобзирном строгошћу” ваља односити према српској интелигенцији и полуинтелигенцији.

„Највиши принцип мора бити и остати да се у читавој земљи, уопште и у скупштини, влада с Хрватима и Муслиманима, а српска опозиција да се прими као нешто што се не може избећи.”

Уз низ других размишљања Поћорек те 1913. године износи и став да је „најнужније успостављање нормалнога стања у Хрватској, јер ако би Загреб почео нагињати Београду, уместо да послужи као противтежа за Београд, опасност би била еминентна...”

Ово писмо су, у име међународног научног одбора за обележавање стогодишњице Првог светског рата при Одељењу за историју Андрићевог института, јуче представили Емир Кустурица, директор института, те чланови одбора др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, и др Мирослав Јовановић, професор београдског Филозофског факултета. Овај документ објављен је у првом броју „Историјских свезака”, најновијем издању Андрићевог института.

–Пракса објављивања таквих историјских факата – казао је Емир Кустурица – биће овде настављена. – Тиме треба да слику света, која се ствара углавном из пропагандистичких центара и у таблоидима, колико је могуће поправимо. И то оним што је, како историчари воле да кажу, примарни податак, односно документ. Предмет првих свезака је писмо везано за услове који су довели до Првог светског рата, а који су у новије време подстакнути поновним покушајима ревизије историје, из истог центра као и пре шездесетак година. Ово ће бити наши одговори на покушаје да се наша историја олако везује за све оно што ми нисмо – напоменуо је Кустурица.

Др Мирослав Перишић истакао је да се препис тог Поћорековог писма, чији су садржај ревизионисти до сада прећуткивали у расправама о кривици за Први светски рат, сада налази у Архиву Србије.

– Оно спада у примарне историјске изворе за изучавање предисторије Првог светског рата. Открива, тачно 13 месеци пре Сарајевског атентата, не само намере ратних кругова Беча да се поведе рат против Србије, већ и низ других ставова који говоре о томе како су ти кругови гледали на Србе, Муслимане и Хрвате у БиХ, те на њихове међусобне односе. Ово писмо није било у истраживачком домету историчара, будући да је у Другом светском рату, у великој пљачки српских архива од нациста, однето из Архива Србије у Беч. Раније, 1928. године објављено је у листу „Вечерња пошта” у Сарајеву, па 1929. и 1931. два пута у београдској „Политици”. Траг о судбини тог документа поново се појављује непосредно после Другог светског рата у попису српских архивалија које су за време тог рата опљачкане и однете у Беч. Ипак, најновија истраживања показала су да се у Архиву Србије налази препис овог писма из 1930. године – навео је Перишић.

По речима др Мирослава Јовановића, сведоци смо појаве књига које крајње релативизују досадашња тумачења Првог светског рата, стављајући у центар тих нових тумачења Србију, а иза ње и Русију, као главне узрочнике његовог избијања. Али овакви документи те ревизионисте демантују. – Из три разлога Аустроугарска је хтела у рат против Србије: да поврати свој нарушени статус велике силе, да себе докаже као савезника Немачкој, те да реши питање јужнословенских народа у тој монархији за шта је Србију доживљавала као реметилачки фактор – казао је Јовановић.

Завршни коментар дао је Емир Кустурица, рекавши да ниједан атентат као сарајевски није изазвао толике буке и кривотворења, касније и злоупотреба које се нису тицале само акта убиства, него је то претворено у пројекат погрома против нашег народа. – Утолико је врло тешко пристати на идеју да, кад се буде обележавала година тог рата, ми, уствари, пристанемо да заборавимо на њега. Живимо време у коме нису само покушаји да се историја ревидује, него и заборави, што је степен горе од ревизије. Гаврило Принцип је убио Фердинанда у окупираном Сарајеву, дакле на свом кућном прагу, а не у Бечу, нити у неком од Фердинандових одмаралишта. Појава „Младе Босне” као реакција на тај нови свет који стиже однекле била је, заправо, законита. Данас је пажња јавности углавном на колосеку пропаганде и организованог заборава, у коме сада учествују и они који су славили победу у Првом светском рату – истакао је Кустурица.

Бранко Пејовић
Политика, 6. 1. 2014.


SA

 

People Directory

Metropolitan Christopher (Kovačević)

(1963–1978)

Bishop Christopher came at the helm of the Eastern American and Canadian Diocese when the Diocese was well organized by his two predecessors. He focused on the Church schools and religious education of adults. There was already an Education Department with developed plans and programs. In addition to the Church Educational work during the period of Bishop Christopher’s administration, new Church School Congregations and parishes were organized; new Churches and other facilities were built.

In 1910, Petar Kovacevich left his town of Grahovo and after a lengthy and arduous journey he arrived in the southern part of America, on the shore of the Gulf Coast in the city of Galveston where the oldest organized Serbian parish in America originated in 1862–1864. After four years, in 1914 on St. Vitus Day (Vidovdan), his bride Rista nee Vujačić, a native of Grahovo, arrived and together through hard physical labor they gave birth and raised twelve children, eight sons and four daughters. The ninth born child, Velimir, was born on 25 December 1928, according to the new calendar, which he, despite his baptized name Velimir, was nicknamed Chris by his American friends, by which he was known to his circle of friends and acquaintances.

Read more ...

Publishing

Man and the God-Man

by Archimandrite Justin Popovich

"Father Justin Popovich, pan-orthodox witness to the God-revealed and Christ-given Eternal Truth, whose testimony can be even seen within this collection of his articles - that "the mystery of Truth is not in material things, not in ideas, not in symbols, but in Personhood, namely the Theanthropic Person of the Lord Christ, Who said: I am the Truth (John 14:6), Truth perfect, never diminished, always one and the same in its complete fullness - yesterday, today, and forever (Heb.13:8)."

The treasure to be found in this anthology of neopatristic syntheses consists of: "Perfect God and perfect man" - Nativity Epistle, where Fr Justin boldly exclaim that "man is only a true man when he is completely united with God, only and solely in God is man a man, true man, perfect man, a man in whom all the fullness of Godhead lives."; "The God-man" - The foundation of the Truth of Orthodoxy - Ava Justinian language of love in Christ-centered reflections of Truth; "The Supreme Value and Infallible Criterion"- contemporary philosophical reflections on visible and invisible realities; "Sentenced to Immortality" - a homily on the Resurrection or Our Lord Jesus Christ; "Humanistic and Theanthropic Culture"-criticism of European anti-Christian culture; "Humanistic and Theanthropic Education" - indicative pondering of consequences of education without God.. ; "The Theory of Knowledge of Saint Isaac the Syrian" - Faith, prayer, love, humility, grace and freedom, the purification of the intellect, mystery of knowledge; "A Deer in a Lost Paradise" - Ava's renowned poetic essay, a confession, and deepest longing for all-sweetest Jesus...