Катедра за медицинску физику универзитета Харвард у Бостону за свог новог професора изабрала је Србина, др Ивана Бузуровића (39), чија је специјалност медицинска роботика. Решење о постављењу добио је 18. фебруара ове године, а у новој радној средини биће свечано представљен 18. марта.
– Избор на професорску позицију Харварда јесте огромна част, то је истовремено и велика награда за досадашњи рад. Али, не размишљам много о томе, посвећен сам будућим обавезама – рекао је др Иван Бузуровић за „Политику”.
Чекају га наставак научног рада, држање предавања, клиничке дужности из области медицинске физике и менторство постдокторандима и докторандима.
Он је, од децембра 2006. године, радио као истраживач и постдокторанд на Универзитету „Томас Џеферсон” у Филаделфији (Пенсилванија), био главни истраживач у пројекту „Euclidian” и вођа другог пројекта, под називом „Robotic Tumor Tracking and Motion Compensation”. Та два достигнућа, као и око стотину објављених научних радова и саопштења, у водећим часописима из ове области и на конференцијама, била су главна препорука за предлог управе Харварда, која прати рад најдаровитијих светских стручњака, а затим сама бира и позива најбоље. Др Бузуровић је, разуме се, прихватио позив за преговоре, и прошлог децембра постигао споразум о преласку у Бостон.
Иако је суздржан, у ексклузивном разговору за „Политику” професор је прихватио да укратко опише суштину пројеката из Филаделфије који су му отворили врата Харварда.
Први од поменутих Бузуровићевих пројеката, у којима је учествовало од пет до 20 истраживача, било је усавршавање аутономног роботског система за брахитерапију. Поступак, у основи, подразумева лечење рака простате тако што робот, кроз иглу, полаже радиоактивне честице у оболелу жлезду. Усавршавање вишеканалних система, на чему је радио др Бузуровић, донело је неколико важних унапређења у односу на дотадашњи поступак: смањена је могућност померања простате и појаве едема, оперативно време за убацивање радиоактивних честица је знатно скраћено јер се сада може користити више игала, а зрнца се имплантирају са прецизношћу од 0,2 милиметра.
– Овим роботским системом у операционој сали управљају лекар и медицински физичар и то је цела стручна екипа, асистенти нису потребни – истиче др Бузуровић.
Другим пројектом др Бузуровића на Универзитету „Томас Џеферсон” знатно је усавршен робот који се употребљава за радиоактивно зрачење покретног тумора у плућном крилу. Претходно решење подразумевало је да се тумор излаже радијацији од тренутка кад се он појави у предвиђеном прозору за време промене положаја. Кад оболело ткиво изађе из тог прозора, онда се зрачење прекида, и исти поступак понавља се потребан број пута.
Нови софтвер и хардвер у том систему, као ауторски рад српског научника, смањују озраченост околног ткива јер је др Бузуровић применио решење да робот непрестано прати кретање тумора, узроковано дисањем или кашљем. Програмски алгоритми омогућују да робот предвиђа, брзином од 200 милисекунди, сваку следећу тачку у којој ће се тумор наћи и тако сужава своје дејство само на тумор, чиме се знатно смањује штета коју због радијације трпе суседна здрава ткива, као и кичмена мождина.
Испитивања код 15 пацијената са тумором плућног крила величине 1,5–2,5 центиметара показала су да је њихова кичмена мождина, коришћењем новог робота, примила од 0,5 до 11 греја мање (јединица за апсорбовану дозу радијације).
– Овом роботском систему потребне су две секунде да са високом прецизношћу почне своје кретање. Грешка у путањи, кад пацијент нормално дише, може бити до 0,5 милиметара, а код нерегуларног дисања и кашља до један милиметар. Оваквим усмеравањем зрачења, 60 одсто здравог ткива биће сачувано од радијације – објашњава др Бузуровић.
Резултати ових студија објављени су у водећим међународним часописима „Medical Physics” (званични зборник радова Америчког удружења за медицинску физику ААПМ), и „Physics in Medicine and Biology” . Британска компанија „Електа”, која производи линеарне акцелераторе делом је финансирала истраживања за роботско лечење плућа, уврстила је у свој програм израду уређаја са тим савременим побољшањем.
Након завршене гимназије у родном граду, као стипендиста овдашње Фабрике резног алата Иван је дипломирао на Машинском факултету у Београду, где је одбранио магистарску тезу и докторат, на катедри за аутоматско управљање. Заједно са професором др Драгутином Дебељковићом је и аутор две научне монографије из области система управљања (2007, 2009), као и већег броја научних радова.
Крајем прошлог века био је најпре приправник у ФРА, затим радио на Институту „Михајло Пупин” у Београду – ДОО „Аутоматика” у групи за развој софтвера у реалном времену. Одатле се поново вратио у Чачак где је, половином прошле деценије, био директор Сектора за информатику у ФРА, а затим је прихватио позив Универзитета из Филаделфије.
Ужива у Чачку у првим данима марта и са супругом Барбалом, иначе Мађарицом, припрема се за пут у Бостон, у Масачусетсу.
– Увек су ми најдраже боје завичајног Чачка и Србије, тако ће и остати ма куда да ме пут одведе – вели др Бузуровић.
Објавио је и једну збирку песама („Друга страна света”) а у слободно време пише афоризме. Београдска „Алма” је штампала две књиге његових кратких мудролија, „Наша посла” (2009) и „Изливи демократије” (2011). Из друге преузимамо овај афоризам др Ивана Бузуровића: „Док нам брод уплови у мирније воде, сви ће се већ искрцати”.
Гвозден Оташевић
ПОЛИТИКА 5. 3. 2013.
