A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Dimitrije Vasiljević – Srpski Kit Džeret

Bilo je to veče koje će se pamtiti. U epicentru svetskog džeza - Ginič Vilidžu na Menhetnu, džez-pijanista i kompozitor mlađe generacije, Dimitrije Vasljević održao je 11.. oktobra solistički koncert, i malo je reći – oduševio je publiku.

Gostima okupljenim u „Tenri“ kulturnom centru u Njujorku, koji su usled interesovanja koje je premašilo kapacitet sale, bili smeštani i na fotelje izvučene iz obližnjih kancelarija ili su strpljivo stajali u uglovima, Dimitrije se najpre predstavio originalnom kompozicijom „Elipsis” (“Ellipsis”) koja je dala ton čitavoj večeri.

.

Iza toga su se ređale nove kompozicije, kao i nekoliko svežih i originalnih aranžmana poznatih džea standarda “Sav bluz” (“All Blues”) Majls Dejvisa, “Epistrofa” (“Epistrophy”) Telonijus Monka, i “Preludijum za poljubac” (“Prelude to a Kiss”) Djuk Elingtona koje je Dimitrije odsvirao u slavu ovih legendi džeza. “Ocean Express” jedina kompozicija za solo klavir sa Dimitrijevog prvog albuma “Put Silvana” (“The Path of Silvan”) se takođe našla na repoertoaru. Kulminacija večeri je predstavljala široka, zanosna i na momente gotovo melalholična kompozicija „Daleko“ (“Far”), koju je, kako nam je Dimitrije rekao, posvetio „svim onima koje volimo, a daleko su od nas“.

Repertoar sačinjen od kompozicija u kojima se prepliće moderna interpretacija legendarnih džez standarda sa autorskim kompozicijama koje inspiraciju crpe iz svakodnevnog života ne treba da nas čudi. Dimitrije je prve muzičke korake napravio u Beogradu, svirajući u više renomiranih džez sastava, da bi se, nakon završenog Fakulteta muzičke umetnosti, i značajnih uspeha na prestižnim evropskim festivalima uključujući “Motro Džez Festival” (“Montreux Jazz Festival”) otisnuo u svet. Diplomirao je na najpoznatijem fakultetu za modernu muziku Berkli u Bostonu (“Berklee College of Music), a sada završava magistarske studije na Njujork Univerzitetu (“New York University”) gde ujedno i predaje džez klavir.

„Dimitrije je svirač svetskog ranga“, rekao nam je posle koncerta Predrag Vasić, osnivač i dirigent Simfonijskog orkestra Ujedinjenih Nacija, pojasnivši kako je „jako teško držati pažnju solo instrumentom, a to je Dimitriju očigledno pošlo za rukom.“ Vasić je potom dodao da je Dimitrije ne samo virtuoz na klaviru, nego i originalni stvaralac, i da je po zvuku i kvalitetu veoma sličan Kitu Džeretu.

Danijela Milić, organizator koncerta i Dimitrijev menadžer i prijatelj koja preko 20 godina živi u inostranstvu, najviše u Njujorku, nam je posle koncerta kazala: “Od prvog trenutka kada sam upoznala Dimitrija i čula njegovu muziku, prepoznala sam njegov dar i osjetila da je on neko koga vrijedi podržati i ko mi može biti idealan partner u mom višegodisnjem nastojanju usmjerenom u tri pravca – promovisanje naše kulture na ovim prostorima, okupljanje naše zajednice u dijaspori oko pravih kulturnih vrijednosti kao i približavanje ljudi iz svih krajeva svijeta kroz najuniverzalniji jezik – muziku. Sudeći po brojnim aplauzima i pozivu na bis rekla bih da smo u tome večeras uspjeli jer jei publika od 7 do 77 godina iz preko 20 zemalja, uključujući i naše sunarodnike, sa zadovoljstvom slušala sprkog pijanistu.”

Dimitrije će se njujorškoj ali i svetskoj javnosti ponovo predstaviti uskoro. Već za par nedelja on će predvoditi svoj džez kvartet na nastupu u njujoškom klubu Metropoliten Rum (“Metroplitan Room”). Njegov koncert u „Karnegi holu“ je zakazan za mart sledeće godine, a novi album pod nazivom “Metafora” (“Metaphor”) se očekuje početkom sledeće godine.

Marija Šajkaš


SA

 

People Directory

Џон Фротингам и Јелена Лозанић

Џон Фротингам

Џон Фротингам (John Frothingham, Бруклин, 1879 — 1935) био је амерички правник, индустријалац, савременик и учесник Великог рата и велики љубитељ музике преко које дознао за судбини словенских народа у рату, коме је помогао прикупљањем деце – ратне сирочади и оснивањам четири Американска васпитна дома за ратну сирочад и напуштену децу. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима и Краљевског ордена Белог орла.

Рођен је у Бруклину, у богатој и угледној породици из које потиче и један од највећих америчких сликара Џејмс Фротингам. Завршио је француски језик, свирао клавир и бавио се компоновањем. После дипломирања, музика га је одвоела у Беч, Минхен и Праг са циљем да усаврши технику свирања.

Са Србима, чији ће велики добротвор постати у Великом рату, дошао је у контакт преко исељеничких друштава која су свирала балканску етно музику у САД. Као заљубљеника балканске музике, несрећа Србије у Великом рату, у лето 1914. године погодила га је толико да је у више наврата донирао медицински материјал и новац за ратом захваћену земљу.

Read more ...

Publishing

The Church at Prayer

by Archimandrite Aimilianos of Simonopetra

Publisher’s note

Many readers of the addresses of Elder Aimilianos, which have been published in the five-volume series, rchimandrite Aimilianos, Spiritual Instructions and Discourses (Ormylia, 1998-2003), have frequently expressed the wish for an abridged and more accessible form of his teaching. In response, we are happy to inaugurate a new series of publications incorporating key texts from the above-mentioned collection. Other considerations have also contributed o this new project, such as the selection of specific texts which address important, contemporary questions; the need for a smaller, more reader-friendly publication format; and the necessity for editing certain passages in need of clarification, without however altering their basic meaning.

Above all, the works collected in this volume reflect the importance which the Elder consistently attached to prayer, spirituality, community life, worship, and liturgy. Thus the experientially based works "On Prayer", and "The Prayer of the Holy Mountain", which deal primarily with the Prayer of the Heart, appear first, followed by the summary addresses on "The Divine Liturgy", and "Our Church Attendance". These are in turn followed by the more socially oriented discourses on "Our Relations with Our Neighbor", and "Marriage: The Great Sacrament". Finally, the present volume closes with the sermons on "Spiritual Reading" and "The Spiritual Life", which in a simple and yet compelling manner set forth the conditions for "ascending to heaven on the wings of the Spirit".

It is our hope that The Church at Prayer will meet the purpose for which it is issued and will serve as a ready aid and support for those who desire God and eternal life in Him.