A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Американкин водич кроз Србију

Ема Фик је дошла из Луизијане у нашу земљу као Фулбрајтов стипендиста да предаје енглески језик, али је открила љубав према цртању и сада спрема први илустровани водич кроз Србију.

Када је у септембру 2013. године дошла у Србију да предаје енглески језик као Фулбрајтов стипендиста, млада Американка Ема Фик (23) није ни слутила да ће у Србији открити свој таленат за цртање и снове о постдипломским студијама ренесансне књижевности заменити за прављење илустрованог водича кроз Србију. Инспирисана лепотама и обичајима наше земље, али и свакодневним призорима, Ема је на „Фејсбуку” отворила страницу под називом „Snippets of Serbia” (Србија у исечцима), на којој се налази више од 150 илустрација.

Ови шармантни и оригинални цртежи биће саставни део водича кроз Србију и српске обичаје који ће Ема Фик издати у мају. У њему ће се, између осталог, наћи и савети који у слици и речи описују како се скидају модрице на коленима уз помоћ листова купуса, како се отклања главобоља уз помоћ облога од кромпира, зашто се девојке неће удати ако седе на ивици стола, како се завија сарма, а како праве ванилице, како се прави телетина испод сача, а како пихтије и урмашице и како изгледа српска трпеза на дан славе. Ема је забележила и љупке призоре бака које на пијаци продају цвеће и јабуке, уличну моду београдских дама и велеградских тинејџерки, али и своје импресије о Врањској Бањи, манастиру Прохор пчињски и Новосадској катедрали.

.

„Српски идентитет сам покушала да опишем кроз илустрације свакодневног живота, а када се оне посматрају као целина добија се комплетна слика живота у Србији из перспективе једне Американке. Ја сам кроз илустрације на којима се налазе српски специјалитети, предивни манастири, цркве и катедрале, живописни крајолици, обичаји и светковине, али и случајни пролазници и продавци на пијаци, у ствари покушала да опишем колико волим Србију и Србе”, прича Ема Фик у разговору за „Политику”.

Емина љубав према Србији има кратку прошлост, али дугу историју – ова Американка одрастала је уз причу да је један Србин спасао њену породицу за време Другог светског рата, помагавши им да из Беча пребегну у Америку. Ема Фик је рођена и одрасла у америчкој држави Луизијани, а основне студије Енглеске књижевности и историје уметности завршила је на Универзитету Алабама у Таскалуси. Након доласка у Србију, Ема је девет месеци предавала енглески језик у Новом Пазару, а онда је дошла у Београд и заволела га као свој родни град, баш као и – Зрењанин, Нови Сад, Суботицу, Ваљево и Ниш. Од септембра прошле године, уз покровитељство америчке амбасаде, ради на свом првом водичу кроз Србију.

„Веома мало сам знала о Србији пре него што сам овде дошла. Када сам се у септембру 2013. године укрцала у авион, имала сам веома магловиту представу како ће изгледати мој живот. Знала сам основне историјске чињенице о Србији, али оне вас не припремају за шароликост обичаја, темпо свакодневног живота и ставове обичних људи. Можете годинама да проучавате српске обичаје, али нигде нећете прочитати да се кафа у Србији пије три сата и да су српске баке несебична и топла бића, већа од живота. Док нисам дошла у Србију нисам знала какав опојан укус има ракија и како српске жене успевају да ходају на вртоглаво високим штиклама”, искрена је Ема Фик.

Србија ме је инспирисала да поново почнем да сликам, каже ова шармантна Американка. Нисам сликала четири године проведене на колеџу, а када сам дошла у Србију одједном сам имала времена и инспирације. Планирала сам да наставим постдипломске студије, али када сам почела да сликам, схватила сам да ме то веома усрећује и да не бих била задовољна животом ако бих радила било шта друго. Тако сам одустала од постдипломских студија ренесансне књижевности и започела каријеру илустратора, прича Ема. 

„Волим свој живот у Србији. Моја породица и пријатељи у Америци често ми говоре да се никад нећу вратити кући. Овде сам научила како да се опустим и пустим да ме носи река живота, а тај став према свакодневници је помогао мом уметничком бићу да процвета. Сада живим у Београду и имам много пријатеља који обогаћују мој живот на сваки могући начин. 

Волим љубазност Срба, алтернативну уметничку сцену и природне лепоте земље. Путовала сам доста по Србији, али има још пуно места које бих волела да видим. Ускоро ћу кренути у обилазак источне и западне Србију, јер сам чула да је њихова географија заиста фасцинантна. Ако бих морала да наведем шта ми се мање свиђа у Србији, рекла бих да су то неки традиционални и конзервативни ставови, нарочито када је у питању однос према хомосексуалности и однос међу половима. И наравно, није ми драго што је економска ситуација тако тешка и што велики број људи живи тегобно – волела бих да је другачије”, закључује Ема Фик.

Катарина Ђорђевић
Политика, 16. 3. 2015.

SA

 

People Directory

Bishop Hrizostom (Stolić)

(1988–2012)

After the death of Bishop Grigorije the Western Diocese was administered by Irinej, Bishop of Niš, from October 1985 until May 1986, and by Sava, Bishop of Šumadija, from July 1986 until May 1988.

The Holy Bishops’ Assembly at the regular session in May 1988 elected Archimandrite Hrizostom Stolić as a Bishop of the Western Diocese.

Bishop Hrizostom was born in 1939 in Ruma where he graduated from elementary school and middle school (High School). After High School he went to the Dečani Monastery where he took monastic vows. He was ordained to hierodeacon and hieromonk by Rt. Rev. Pavle, Bishop of Ras-Prizren. Soon afterwards he went to America to be at the service to his Church and people. He studied at the Seminary in the Russian Holy Trinity Monastery in Jordanville. He then came to Chicago and helped the pastor at Holy Resurrection Church with his duties. He was appointed temporary pastor of St. George Church in East Chicago, Indiana in 1967. He remained there until 1969. For two years he established firm spiritual roots in the community. He felt a higher calling and responded to it. In 1969 he went to the Hilandar Monastery at Mount Athos in Greece, where he remained for nineteen years. There he was elevated to the rank of archimandrite by the Patriarch of Constantinople, His Holiness Demitrius the First. At one time he was elected a Dean of Mount Athos. He was a librarian in the Hilandar Monastery. Along with the spiritual growth he advanced his intellectual dimensions. He published the Lives of the Holy Fathers in two volumes and the Liturgy of St. Apostle James, which he translated into the Serbian language.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.