A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Србољуб Динић на Мокрој Гори

Србољуб Динић, диригент опере у Сијудад Мексику, од 9. јула је гост фестивала „Бољшој” на Мокрој Гори са младим талентима и виолинистом Немањом Радуловићем.

Када уђете у Антрополошки музеј у Сијудад Мексику, у првој сали стоји слика Лепенског вира као представника европске цивилизације, каже Србољуб Динић, шеф-диригент опере у Сијудад Мексику, који ће од данас  бити гост фестивала „Бољшој” на Мокрој Гори, и са младим талентима и виолинистом Немањом Радуловићем дириговати Четврти концерт Чајковског.

Динић је 12 година био шеф-диригент опере у Берну. Гостовао је у Кини, Кореји, Италији, Немачкој. Већ две године је у Мексику за који каже да је мешавина супротности. Људи тамо воле оперу. Постоји удружење „Про опера” где имућни дају новац да најбољи млади певачи студирају у Европи.

.

– Тамо постоје модерни делови града, и они као у најстрашнијим филмовима. У граду Скоко живи 98 одсто наследника Индијанаца, можете да видите хиљаду „индиоса” у католичкој цркви, а у месту Тепослан тврде да годинама постоје ванземаљци и да слећу свемирски бродови. Злоупотребљавају се социјалне разлике тврдећи да је Мексико сиромашна земља. Он је пре 200 година био чувен по сребру и злату, има 4.000 км пешчаних плажа. На полуострву Јукатан живе домороци из народа Маја, а на северу Мексика су пустиње. На полуострву Баха Калифорнија има дивних животињских и биљних врста, а имају и познате пирамиде, и пећине испред којих организују концерте. У октобру сам гост на фестивалу Сервантино, у Гванахуату, у театру из 1903. године. Цео тај град је на тунелима јер су некада ту копали сребро – каже Србољуб Динић који је на проби био одушевљен талентима који долазе на Мокру Гору.

– Имамо способног света који никако да добије прилику у медијима. Да у подне пуштамо на телевизији Пету Бетовенову симфонију, свако би знао за њу, као што 50 пута пуштамо турбо-фолк. Посрнуће у култури траје од осамдесетих, и никако да га превазиђемо. Постоје само четири школе за таленте у Европи – у Москви, Лондону, Мадриду и Ћуприји. Њих мора неко да  испрати, не само мама и тата. У Русији је педесетих година све највеће уметнике држава помогла, и зато су постали то што јесу – истиче диригент.

Прича нам како му Србија изгледа из даљине:

– Осамдесетих када сте хтели да купите плочу, она је подлегала закону о шунду, а сада плаћате да гледате кич на телевизији. Опорезивањем кича финансирате нешто што вреди. Кажу да критикујем, а ја износим чињенице. На моју представу није дошао нико из наше амбасаде у Мексику. Послао сам им и карте за премијеру. У Швајцарској је Милан Ст. Протић долазио стално на премијере. Онда вас посебно најаве. То је онда пријатно и за вас, и за земљу. Другим вас очима гледају, са озбиљношћу. Није тајна да нас не воле, али и ми томе доприносимо. Никако да решимо шта је национални интерес. То што Ђоковић ради са Србију, ради сам, а потребан је системски ангажман – каже Динић.

Он предлаже да се контактира с успешним Србима из света и да им се да медијска пажња:

– Зар је толико тешко направити листу 1.000 најуспешнијих Срба у свету и рећи им да желите да они репрезентују Србију. То раде сви. Није страшно рећи: буди спонзор филхармоније и бићеш на свим билбордима. Бившем управнику опере у Цириху Переири у уговору је писало да има обавезу да налази спонзоре, а ако нађе 10 милиона франака, добија 10 одсто. То није мито, он добија милион, и онда сви раде боље – каже Динић.

Држава каже да нема новца, али има милионере, додаје овај диригент. Нека их позову, каже, да изграде болницу, или стадион. Коментарише да се само код нас милионер постаје преко ноћи, за пет година, док у Швајцарској традицију стварају генерације, породице Тоблер, Ролекс и друге.

Динић је завршио студије клавира и четири године учио дириговање у Бону. Обавештава да ускоро у Мексико долази „Колегијум музикум” и подсећа да је тамо гостовао и Бојан Суђић који је, како каже, институција.

– Верујем у чуда, јер ми се чудо десило. Када сам полагао аудиције, радио сам од 7 до 23 сата увече. Научио сам седам језика. Ту је важна радозналост. Ако се укопате у ров, не можете да научите ништа. Још верујем да има више добрих људи на свету него лоших, и лепих ствари више него ружних. Али када ми неко каже „благо теби, лепо живиш”, испричам му виц који сам чуо од једног руског диригента. Луј Армстронг био је у рају и рекао је Св. Петру да му је досадио нектар и да жели пиће, жене, џез и цигаре. Св. Петар му да визу на један дан за пакао и тамо Луј наиђе на жене и уживање. Када је тражио да га заувек тамо пресели, дочекала су га четири ђавола и бацила у казан. Питао је: камо жене, труба?, а рекли су му: то је разлика између туристе и емиграције! Зато онима који ми завиде, не објашњавам ништа, испричам само овај виц – каже Динић који овог лета гостује у Хрватском народном казалишту и држи курс дириговања у Истри.

Стари лав

– Добар однос диригента и оркестра траје десет година, јер долази до замора материјала са обе стране. Карајан је имао исте проблеме, јер је у уговору тражио да буде доживотни шеф-диригент Берлинске филхармоније. Једном је рекао: „Кад лав остари и кад му испадну зуби, сви пробају да га нападну. А кад сам ја био у најбољим годинама, они су сви због мене постали милионери.” Изненађен сам избором Петренка за новог шефа диригента Берлинске филхармоније (гласало се 17 сати), јер сам очекивао тренутно најбољег Немца Тилемана или звезду Густава Дудамела.    

Мирјана Сретеновић
Политика, 9. 7. 2015.


SA

 

People Directory

Bishop Irinej (Dobrijević)

(2016–)

On 25 May 2016 the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church elected by acclamation Bishop Irinej of Australia and New Zealand to the Throne of Bishops of Eastern America following the election of Bishop Mitrophan of Eastern America to the Throne of Bishops of Canada.

He was born in 1955 in Cleveland, Ohio, USA, to his father Djuro and mother Milica (nee Svilar). His elementary and secondary education was completed in Cleveland, Ohio. After attending the Cleveland Institute of Art from 1973–1975, he attended St. Tikhon’s Orthodox Theological Seminary in South Canaan, Pennsylvania from 1975–1979, where he graduated with a Licentiate in Theology with the academic distinction maxima cum laude. In 1980 he enrolled in St. Vladimir’s Orthodox Theological Seminary in Crestwood, New York and graduated in 1982 with a Master of Divinity degree with Honorable Mention for his master’s thesis Bishop Nicholai Velimirovich: A 1921 Mission to America. Following which, he entertained studies at the Athens Centre in 2000 and 2003 receiving levels I and II certificates in contemporary Greek language.

He spent most of his career in the field of education. He lectured as visiting fellow at Loyola University in Chicago and visiting fellow at the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade. For many years he was the co-editor of The Path of Orthodoxy, the official publication of the Serbian Orthodox Church in the USA and Canada.

Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.