Friday, September 25, 2015, 6:00pm, Marshall D. Shulman Seminar Room (1219 IAB, 420 West 118th St.)

Originally from Yugoslavia, a country that no longer exists except in books and films, Iva Radivojević’s family immigrated to Cyprus to escape political unrest. Raised in Cyprus, she is approaching the film as a personal exploration of what it means to have a hybrid existence in which one is always searching for an identity.

Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.

Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и америчким сниматељима изазвао такву узбуну на Метајни, где се налазио логор смрти за српску, јеврејску и ромску жене и децу?

Припадник Специјалне антитерористичке јединице Јовица Спајић истрчао најтежу трку издржљивости на свету организовану у Калифорнији и међу стотину ултрамаратонских „аждаја” освојио осмо место.

Док уздишемо на 37 степени и жалимо се да нам је дојадила тропска врућина, ултрамаратонац Јовица Спајић, и припадник Специјалне антитерористичке јединице, ћути и загонетно се смешка. Он је на температури која је у хладу „шетала” од 50 до 60 степени за 29 сати успео да савлада Долину смрти, масиве Сијера Неваде, и истрчи најтежу трку издржљивости на свету – „Бедвотер 135”. Она је организована у Калифорнији, на најтоплијем месту на свету, а Јовица је, међу 100 најбољих светских тркача на дуге стазе, освојио осмо место.

.

The book on Christian Heritage of Kosovo and Metohija was presented in Paris on Monday, June 29, 2015, at 19h at l'Auditorium Jean XXIII de la Mutuelle Saint-Christophe, 277 rue Saint-Jacques.

Bishop Maxim of the Western American Diocese spoke about the theological and historical significance of the book. Raphaëlle Ziadé, a specialist of the byzantine art, from Réunion des Musées nationaux, explained some of the most prominent aspects of the Serbia's medieval visual art in Kosovo and Metohija. She emphasized particulary the a new humanism which characterizes these works, and it was this style that served as a basis for what Gabriel Millet termed “the Byzantine Renaissance.” Jean-François Colosimo, director of Editions du Cerf offered a wider perspective on the position of Christians in the Middle East.

ИКОНОПИШИМО НАШУ ЦРКВУ!

Циљ нашег окупљања јесте скупљање помоћи за иконописање Цркве Свете Петке у Сан Маркосу.

Програм:

- 17.30 Вечерње
- 18.00 Вечера и програм

Also, Special Guest of Honor to-be-announced.

Thank you for your support and generosity.

Дугогодишњи председник Српске Народне Одбране у Америци, члан епархиског савета eпархије Новограчаничке и Средњeзападно Америчке, бивши председник и члан Српске Православне Цркве Св. Ђорђа у Источном Чикагу, члан Српске Православне Св. Симеона Мироточивог у Чикагу и бивши подпредседник Српске Православне Цркве Старог Васкрсења Христовог на Палмер Скверу у Чикагу.

Славко је пензионисан из Hektoen Institute at Cook County Hospital као микробиолог. Пре доласка у Америку радио је као контролор лета у Србији.

The Serbian Diocese for Western Europe invites you to a presentation of the book The Christian Heritage of Kosovo and Metohija on Monday, June 29, 2015, at 19h at l'Auditorium Jean XXIII de la Mutuelle Saint-Christophe 277 rue Saint-Jacques Paris 75005 (métro: Port-Royal).

.

Књига „Уметност и стварност српским очима” Светлане Ракић, која предаје историју уметности на Френклин колеџу у Френклину, Индијана, представљена је јуче у Библиотеци града. Рођена у Сарајеву, др Светлана Ракић је студије историје уметности завршила у Београду. Докторирала је на Универзитету Индијане у Блумингтону, САД. Објавила је две студије о српским иконама из БиХ, монографију о савременом америчком сликару српског порекла Александру Марковићу, и низ чланака у часописима САД.

Ауторка је рекла да није реч о антологији, и да је могло још уметника да се нађе у њој. Ипак, изабрала је 21 српског сликара, на чијим се делима, насталим после 1992, види одраз друштвено-политичке стварности, сликара који су, како је рекла, доживели прекрајање карте Балкана, били сведоци транзиције и нових геостратешких подела, који су прешли трновит пут од вере у свеопшти напредак, до сумње у сопствени идентитет. Реч је о Милану Блануши, Милутину Драгојловићу, Владимиру Дуњићу, Душану Оташевићу, Велизару Крстићу, Даници Масниковић, Тијани Фишић, и другима.