Кратки играни филм „Маестро“ Немање Младеновића, студента четврте године телевизијске режије Академије уметности у Београду, освојио је Награду признања на Међународном филмском фестивалу у Холивуду.

Маестро, који говори о заборављеним уметницима и вредностима, величанственој прошлости и незавидној садашњости, испитни је филм Немање Младеновића на катедри за Телевизијску режију у класи проф. Драгана Елчића. Главну улогу тумачи драмски уметник Милан Цаци Михаиловић.

New Yorker Milica Paranosic, originally from Belgrade, Serbia, is one of the most hardworking and appreciated composers in America. She graduated at the Music Academy in Belgrade as a composer, and after that she got her master’s degree at the prestigious Juilliard School in New York, where she now teaches the technology of music. Devoted to art, music and composing, Paranosic had a very successful concert at Carnegie Hall, the most prestigious concert stage in the United States, a few years ago. She is the founder of many art projects. One of them is a festival dedicated to the electronic music called “Beyond the Machine” at Juilliard. Also, a few years ago she started an even greater multimedia project — a musical center in Harlem called Paracademia in Harlem.

После успешне сарадње са студиом „Активижен” у игри „Кол ов дјути” Ненаду Гојковићу (28) понуђено да дизајнира оружје и возила за нови филм Џејмса Камерона.

Када му је пре две седмице стигао имејл из Холивуда, Ненад Гојковић је прво помислио да је можда реч о некој спам поруци. Испоставило се, међутим, да се филмска компанија Џејмса Камерона „Лајтсторм ентертејнмент” обраћа лично њему.

„Где живите? Да ли можете да радите у Лос Анђелесу?” питао га је Бен Проктер, уметнички директор познат по раду на филмовима „Аватар”, „Матрикс”, „Прометеј” и „Пирати са Кариба”. Тренутно је ангажован на наставцима „Аватара” и позвао је српског дизајнера да креира оружје и возила за други део научнофантастичне приче која се одиграва на планети Пандори.

Да за добар комад гардеробе не постоји рок у коме би требало да се носи, ових дана илуструју јакне Џорџа Стајлера (Ђорђе Тамбурић), по чијим су их скицама исплеле вредне плетиље Сирогојна. Настале пре две године за ауторску ревију на Лондонској недељи моде, најпре два а потом још два модела, дизајнер је реализовао јакне уз помоћ модне куће „Сирогојно стајл”, а ове сезоне постале су прави хит. Носе их даме у Њујорку, Лондону, Ванкуверу, Лос Анђелесу... На инстаграм-профилима оне постављају слике у јакнама са етно-мотивима из Србије.

Млада композиторка Матеа Прљевић, која је дипломирала на Берклију и компоновала музику за познате америчке серије („Fargo”, „The Night Of”, „Power”), боравила је ових дана у Београду.

У организацији Сервиса за развој културе и уметности „Мултикултиватор” одржала је више радионица у својој некадашњој средњој музичкој школи „Коста Манојловић”, Факултету музичке уметности, Факултету драмских уметности и Високој школи електротехнике и рачунарства.

Код ге­не­ра­ци­ја гле­да­ла­ца од­ра­слих на нај­по­лу­лар­ни­јим хи­то­ви­ма хо­ли­вуд­ске фа­бри­ке сно­ва раз­вио се је­дан нео­би­чан фе­но­мен.

Не­ма ту, ве­ру­јем, пре­те­ра­не раз­ли­ке из­ме­ђу не­ка­да­шњих Ју­го­сло­ве­на или оста­лих Евро­пља­на ко­ји су има­ли сре­ћу да се не на­ђу за­то­че­ни иза гво­зде­не за­ве­се.

Реч је о то­ме да су мно­го­број­не сли­ке из жи­во­та са оне стра­не Атлан­ти­ка по­сред­ством ка­тод­не це­ви на­ла­зи­ле пут до на­ших днев­них со­ба и по­ста­ја­ле сва­ко­дне­ви­ца, мал­те­не при­зор из ком­ши­лу­ка.

По­ла­зи­ло је то за ру­ком и Ди­зни­ју, чи­ји су цр­та­ни фил­мо­ви, ка­ко под­се­ћа­ју нај­бо­љи ње­го­ви ов­да­шњи хро­ни­ча­ри, успе­ва­ли да у со­ци­ја­ли­стич­ку Ју­го­сла­ви­ју уз до­го­дов­шти­не ње­го­вих жи­во­тињ­ских ју­на­ка уба­це и сли­ке аме­рич­ког сна – ку­ћа са трав­ња­ци­ма, ауто­мо­би­ла и бо­га­тих тр­пе­за.

Не­ке пак сли­ке су нам се то­ли­ко уре­за­ле, по­ста­ле су део на­шег „ко­лек­тив­ног не­све­сног” да смо по­че­ли да их сма­тра­мо сво­ји­ма, а да их ни­ка­да ни­смо истин­ски до­жи­ве­ли.

По­се­та Хар­вар­ду је за ме­не но­си­ла од­ре­ђе­ну до­зу фа­ми­ли­јар­но­сти, не­че­га што сам мно­го пу­та прет­ход­но (вир­ту­ел­но) до­жи­вео.

Лето доноси дуже дане, мирније воде, цвркут безброј врста птица, али отац Андреј из скита посвећеног Светом архангелу Михаилу, на острву Спрус,  ипак више воли зиму на Аљасци.

– Има нечег посебног у томе да будете одсечени од вреве света – каже отац Андреј, који нам је представио живот ове удаљене богомоље Епархије западноамеричке.

Наш глумац Дејан Јелача, који живи и ради у Њујорку, недавно овенчан наградом за најбољег глумца у филму „Blossoms of Faith” на филмском фестивалу у Вирџинији.

Добити награду за најбољег глумца у Америци, а да сте при том странац, није мала ствар, каже у разговору за „Политику” наш глумац Дејан Јелача. То је, како тврди, значајна потврда да оно што ради вреди и нема граница. Занимљиво је да је у награђеном филму „Blossoms of Faith” први пут играо Американца.

– Изненадио сам се јер ово заиста нисам очекивао. Морам да признам да су ми сузе кренуле од среће. После више од деценије боравка и рада у Њујорку, проглашен сам за најбољег глумца и то за првог одиграног Американца. Многима се то никада и не деси, колико год велики глумци били – искрено прича Јелача, који у паузама снимања, повремено ради и у Београду („Заборављени умови Србије” на РТС).