A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

После успешне сарадње са студиом „Активижен” у игри „Кол ов дјути” Ненаду Гојковићу (28) понуђено да дизајнира оружје и возила за нови филм Џејмса Камерона.

Када му је пре две седмице стигао имејл из Холивуда, Ненад Гојковић је прво помислио да је можда реч о некој спам поруци. Испоставило се, међутим, да се филмска компанија Џејмса Камерона „Лајтсторм ентертејнмент” обраћа лично њему.

„Где живите? Да ли можете да радите у Лос Анђелесу?” питао га је Бен Проктер, уметнички директор познат по раду на филмовима „Аватар”, „Матрикс”, „Прометеј” и „Пирати са Кариба”. Тренутно је ангажован на наставцима „Аватара” и позвао је српског дизајнера да креира оружје и возила за други део научнофантастичне приче која се одиграва на планети Пандори.

Уз четири модела које по нацртима дизајнера Џорџа Стајлера израђују жене из Сирогојна, ускоро ће широм света моћи да се нађе још ручно рађених креација са мотивима из Србије.

Да за добар комад гардеробе не постоји рок у коме би требало да се носи, ових дана илуструју јакне Џорџа Стајлера (Ђорђе Тамбурић), по чијим су их скицама исплеле вредне плетиље Сирогојна. Настале пре две године за ауторску ревију на Лондонској недељи моде, најпре два а потом још два модела, дизајнер је реализовао јакне уз помоћ модне куће „Сирогојно стајл”, а ове сезоне постале су прави хит. Носе их даме у Њујорку, Лондону, Ванкуверу, Лос Анђелесу... На инстаграм-профилима оне постављају слике у јакнама са етно-мотивима из Србије.

Композиторка Матеа Прљевић живи у Лос Анђелесу и ради музику за познатије серије.

Млада композиторка Матеа Прљевић, која је дипломирала на Берклију и компоновала музику за познате америчке серије („Fargo”, „The Night Of”, „Power”), боравила је ових дана у Београду.

У организацији Сервиса за развој културе и уметности „Мултикултиватор” одржала је више радионица у својој некадашњој средњој музичкој школи „Коста Манојловић”, Факултету музичке уметности, Факултету драмских уметности и Високој школи електротехнике и рачунарства.

Код ге­не­ра­ци­ја гле­да­ла­ца од­ра­слих на нај­по­лу­лар­ни­јим хи­то­ви­ма хо­ли­вуд­ске фа­бри­ке сно­ва раз­вио се је­дан нео­би­чан фе­но­мен.

Не­ма ту, ве­ру­јем, пре­те­ра­не раз­ли­ке из­ме­ђу не­ка­да­шњих Ју­го­сло­ве­на или оста­лих Евро­пља­на ко­ји су има­ли сре­ћу да се не на­ђу за­то­че­ни иза гво­зде­не за­ве­се.

Реч је о то­ме да су мно­го­број­не сли­ке из жи­во­та са оне стра­не Атлан­ти­ка по­сред­ством ка­тод­не це­ви на­ла­зи­ле пут до на­ших днев­них со­ба и по­ста­ја­ле сва­ко­дне­ви­ца, мал­те­не при­зор из ком­ши­лу­ка.

По­ла­зи­ло је то за ру­ком и Ди­зни­ју, чи­ји су цр­та­ни фил­мо­ви, ка­ко под­се­ћа­ју нај­бо­љи ње­го­ви ов­да­шњи хро­ни­ча­ри, успе­ва­ли да у со­ци­ја­ли­стич­ку Ју­го­сла­ви­ју уз до­го­дов­шти­не ње­го­вих жи­во­тињ­ских ју­на­ка уба­це и сли­ке аме­рич­ког сна – ку­ћа са трав­ња­ци­ма, ауто­мо­би­ла и бо­га­тих тр­пе­за.

Не­ке пак сли­ке су нам се то­ли­ко уре­за­ле, по­ста­ле су део на­шег „ко­лек­тив­ног не­све­сног” да смо по­че­ли да их сма­тра­мо сво­ји­ма, а да их ни­ка­да ни­смо истин­ски до­жи­ве­ли.

По­се­та Хар­вар­ду је за ме­не но­си­ла од­ре­ђе­ну до­зу фа­ми­ли­јар­но­сти, не­че­га што сам мно­го пу­та прет­ход­но (вир­ту­ел­но) до­жи­вео.

У скиту Светог архангела Михаила (Епархија западноамеричка СПЦ) на острву Спрус, удаљеном двадесетак километара од луке Кодијак, нема интернета ни фрижидера, струја се добија захваљујући соларним панелима, а по намирнице се иде једном месечно – ако временске прилике дозволе.

Лето доноси дуже дане, мирније воде, цвркут безброј врста птица, али отац Андреј из скита посвећеног Светом архангелу Михаилу, на острву Спрус,  ипак више воли зиму на Аљасци.

– Има нечег посебног у томе да будете одсечени од вреве света – каже отац Андреј, који нам је представио живот ове удаљене богомоље Епархије западноамеричке.

Наш глумац Дејан Јелача, који живи и ради у Њујорку, недавно овенчан наградом за најбољег глумца у филму „Blossoms of Faith” на филмском фестивалу у Вирџинији.

Добити награду за најбољег глумца у Америци, а да сте при том странац, није мала ствар, каже у разговору за „Политику” наш глумац Дејан Јелача. То је, како тврди, значајна потврда да оно што ради вреди и нема граница. Занимљиво је да је у награђеном филму „Blossoms of Faith” први пут играо Американца.

– Изненадио сам се јер ово заиста нисам очекивао. Морам да признам да су ми сузе кренуле од среће. После више од деценије боравка и рада у Њујорку, проглашен сам за најбољег глумца и то за првог одиграног Американца. Многима се то никада и не деси, колико год велики глумци били – искрено прича Јелача, који у паузама снимања, повремено ради и у Београду („Заборављени умови Србије” на РТС).

Why isn’t Zoran Zivkovic better known in this country? He possesses an imaginative ingenuity and charm similar to that of, say, Paul Auster or Italo Calvino, with bits of Kafka, Borges and Beckett mixed in. His body of work, superbly translated (mainly by Alice Copple-Tosic), has even grown substantial enough that Cadmus Press is bringing out a multi-volume “Zoran Zivkovic Collection,” which already includes “Impossible Stories I,” “The Papyrus Trilogy” and “The Five Wonders of the Danube.” Certainly anyone who loves to read will love reading this Serbian fabulist’s entrancingly bookish stories and novels.

Novinarska reportaža koja je septembra 2015. godine objavljena na podsajtu Programa za dijasporu RTS-a, poslužila je svom autoru Ivanu Kalauzoviću Ivanusu kao matrica za pisanje himne Dečjeg hora "Sveti Sava" iz Klivlenda, Ohajo. Krajem avgusta 2016, američka televizija Fox uživo je emitovala prvu javnu interpretaciju ovog dela.

U jeku priprema proslave 71. godišnjice Dana jedinstvenog sveta (One World Day), tradicionalnog praznika Klivlendskih kulturnih bašti koje ove godine beleže vek od ustanovljenja pionirskog vrta, profesorka muzike dr Nada Martinović održala je probu Dečjeg hora Sveti Sava, čiji je osnivač.

SA

 

People Directory

Svetozar Steve Pejovich

While many Americans don’t give their freedom of choice a second thought, Svetozar “Steve” Pejovich has constructed an entire economic philosophy around the concept.

Born in Belgrade, Yugoslavia, during the reign of the Nazis and raised under the oppression of the post-war Socialist regime, he knew first-hand the privations of not being able to exercise the rights many U.S. citizens take for granted.

. Read more ...

Publishing

Jesus Christ Is The Same Yesterday Today And Unto the Ages

In this latest and, in every respect, meaningful study, Bishop Athanasius, in the manner of the Holy Fathers, and firmly relying upon the Apostles John and Paul, argues that the Old Testament name of God, “YHWH,” a revealed to Moses at Sinai, was translated by both Apostles (both being Hebrews) into the language of the New Testament in a completely original and articulate manner.  In this sense, they do not follow the Septuagint, in which the name, “YHWH,” appears together with the phrase “the one who is”, a word which is, in a certain sense, a philosophical-ontological translation (that term would undoubtedly become significant for the conversion of the Greeks in the Gospels).  The two Apostles, rather, translate this in a providential, historical-eschatological, i.e. in a specifically Christological sense.  Thus, John carries the word “YHWH” over with “the One Who Is, Who was and Who is to Come” (Rev. 1:8 & 22…), while for Paul “Jesus Christ is the Same Yesterday, Today and Unto the Ages” (Heb. 13:8).