Двојица научника из Србије, математичар Стево Стевић и хемичар Иван Гутман, увршћени су међу најутицајније протеклих година у свету у својим истраживачким подручјима.
Први је годинама први у математици, други је 103. у хемији! Подвиг какав ниједан научник из Србије није до сада остварио.
Списак најцитиранијих за прошлу годину, у издању чувеног „Томсон-Ројтерса”, званично је освануо средином ове године, иако је био доступан на календарској размеђи која их у човековом рачунању времена раздваја.
.На темељу својег доприноса проф. др Стево Стевић, научни саветник у Математичком институту САНУ, испео се на прво место, као донедавно Новак Ђоковић у тенису. Али задржао се више година на самом врху оставивши иза себе „блиставе умове” свих математичких велесила. Веровали или не, још није примљен у Српску академију наука и уметности, иако свакодневно долази на посао у здање преко пута Кнез Михајлове 35.
Упућени, свакако, нису изненађени. Ни најмање. На Шангајској листи 500, обелодањеној 15. августа, скоку Универзитета у Београду за стотинак места навише – лане од 401. до 500, а ове године од 301. до 400. места – највећи је учинак математичара.
Мерено по научним областима, овдашњи поклоници „учења” или „учења припадајућег” (превод старогрчке именице) разврстани су од 101. до 150. степеника. Ниједна друга учена дружба из Србије није никад толико испредњачила.
Ако је тачно наведено обеспокојавајуће упозорење председника САНУ Николе Хајдина с краја 2009, за радове академика и редовног професора Универзитета у Крагујевцу Ивана Гутмана „знају само он и поштар који носи његове радове на пошту”.
Може ли се с више горчине исказати незахвалност према овом великану српске (и светске) науке? Не. Ни изговор Исуса из Назарета изговорен својим мештанима „Нико није пророк у свом селу” није достатан да је имало ублажи.
Иван Гутман је искрени посвећеник у тајне знања који већ деценијама истрајава у науму да не говори ни за једно јавно гласило у нас. Потписник је неколико пута покушао да га наговори и увек био љубазно одбијен.
Када је „Политика” у јануару 2010. прва објавила да је српска наука „звезда у успону” – опет према „Томсон-Ројтерсу” који одмерава научни учинак и појединаца и установа – у истом извештају нашла су се имена ове двојице ненадмашних научника: академика Ивана Гутмана с Природно-математичког факултета у Крагујевцу ( за период август–октобар 2008) и др Стева Стевића из Математичког института САНУ ( за период јун–август 2008.и октобар–децембар 2008).
У најновијем помињању, међутим, обојица су знатно узнапредовали: Иван Гутман је међу хемичарима на 103. степенику славе, Стево Стевић међу математичарима на највишем!
Начелни списак најцитиранијих истраживача у свету саставља се на измаку сваке, а коначни се обзнањује отприлике средином следеће године. И увек побуди велику пажњу и покрене бујицу одобравања и оспоравања.
У Србији је главомет (не мислимо да ударање лопте главом) у дубокој сенци ногомета? За то време наши званичници као папагаји понављају тобожње избавитељске реченице у којима одавно не станује знање. Тако су недавно неопрезно и погрешно користили кованицу „квантни скок” да наговесте предстојећи привредни препород, не упуштајући се у суштински смисао поруке коју она има у физици.
Станко Стојиљковић
Политика, 4. 11. 2013.
