A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Документи Милана Гавриловића пребачени из САД у Београд

Прошле среде, 27. новембра, у Архив Југославије стигла је из Хуверовог института Универзитета Стенфорд у САД изузетна пошиљка – писана заоставштина др Милана Гавриловића, настала између 1938. и 1976, која ће сигурно бацити драгоцено додатно светло на политичку и дипломатску историју Југославије и Србије у том периоду, као и на деловање наше поратне политичке емиграције.

.

У атмосфери архивске и академске стрпљивости, преговарачке тишине и обостраног разумевања, Архив Југославије, као установа од националног значаја, добио је сагласност потомака др Милана Гавриловића, његове ћерке Косаре и сина Алексе, да документи њиховог оца буду пребачени у Србију и у најкраћем року буду доступну за истраживање нашој и страној научној и стручној јавности.

„Ангажовали смо се да ову збирку вратимо, пошто је Милан Гавриловић за то оставио могућност у тестаменту”, каже у разговору за „Политику” Миладин Милошевић, в. д. директора Архива Југославије. Дародавац је, наиме, одредио да се његова збирка, похрањена у Хуверовом институту, „може вратити у Београд када се промени режим у Србији”.

Пошто је тај услов испуњен и установљено да је Архив Југославије „право место за чување ове збирке”, извршилац тестамента Косара Гавриловић и Архив Југославије потписали су сагласност, тако да је после договора Архива и Хуверовог института збирка са 54 кутије докумената и 69 фотографија, као и са 65 ролни микрофилма, стигла у здање на Топчидерском брду.

У збирци су документи с биографским подацима о др Милану Гавриловићу, „Дневник”, који је водио од 1940. до 1959, његова преписка с више од 600 личности, наших и страних политичара и државника, као и преписка с бројним институцијама и удружењима, извештаји, ноте, меморандуми, преписка и новинарски чланци из периода када је био посланик Краљевине Југославије у Москви (1940–1941), писма, ноте, чланци и забелешке из периода када је био у Лондону, министар у влади у егзилу (1941–1943), документи о раду Српског националног одбора (1952–1975), с богатом преписком, извештајима, билтенима, исечцима из штампе и досијеима о разним питањима и темама.

Преношење ове богате грађе из Хуверовог института резултат је оријентације коју је пре десетак година дефинисао директор Архива Југославије Миладин Милошевић са својим сарадницима, да колекције архивских докумената, које су појединци изнели из наше земље у одређеним околностима, углавном у току или на крају Другог светског рата, и поверили их на чување у иностранству, буду враћене у земљу.

Поступак повраћаја је доста сложен, наглашава Милошевић, па и немогућ, ако тестаментарном вољом дародавца није назначено да се документа врате у земљу. Управо у Хуверовом институту чувају се збирке југословенских дипломата Константина Фотића, Владимира Милановића и Божидара Пурића, као и збирка Жарка Поповића, војног аташеа, обавештајца у Посланству Краљевине Југославије у Москви 1940–1941. године.

„Усмерени на сарадњу са Хуверовим институтом, настојимо да ту грађу вратимо у земљу, у оригиналу када је то могуће, односно у микрофилмском или дигиталном облику, што би био велики добитак за наше истраживаче”, каже Милошевић и подсећа да је 2006. добијена богата и значајна, микрофилмована писана заоставштина кнеза Павла Карађорђевића, уз помоћ његове ћерке Јелисавете Карађорђевић.

„Успели смо да преузмемо и збирке Марка Косића и Десимира Тошића 2011, посебно значајне за проучавање наше емиграције на западу после Другог светског рата”, каже на крају разговора за „Политику” Миладин Милошевић.

Дипломата, главни уредник „Политике”

Милан Гавриловић (1882, Београд – 1976, Бетезди, САД), после завршеног Правног факултета у Београду и одбране доктората у Паризу (1911) примљен је у дипломатску службу Краљевине Србије крајем 1913. године.

Службовао је у Лондону и Атини, био директор политичког одељења у Министарству иностраних дела Краљевине СХС, радио у нашим посланствима у Берлину и Риму, да би на служби у министарству био пензионисан 18. јула 1923. на сопствени захтев.

Постао је главни уредник „Политике” и обављао ту дужност до 1930. године. Од оснивања Земљорадничке странке 1920. био је у њеном руководству, а доћи ће на њено чело 1939, после смрти дотадашњег председника Јована Јовановића Пижона.

Крајем јуна 1940. поново је у дипломатској служби, пошто је именован за посланика Краљевине Југославије у Совјетском Савезу. Из Москве се вратио у Лондон почетком новембра 1941. и био министар у Влади Краљевине Југославије у егзилу од 1941. до 1943. године. Из Лондона се 1950. преселио у САД, где је и умро, 1. јануара 1976. године.

Слободан Кљакић
Политика, 1. 12. 2013.


SA

 

People Directory

Téa Obreht

Téa Obreht was born in 1985 in the former Yugoslavia (Belgrade, Serbia), and spent her childhood in Cyprus and Egypt before eventually immigrating to the United States in 1997. Her writing has been published in The New Yorker, The Atlantic, Harper’s, Zoetrope: All-Story, The New York Times, and The Guardian, and has been anthologized in The Best American Short Stories and The Best American Non-Required Reading. Her first novel, The Tiger’s Wife, has been published by Random House on March 8 2011. She has been named by The New Yorker as one of the twenty best American fiction writers under forty and included in the National Book Foundation’s list of 5 Under 35. Téa Obreht lives in Ithaca, New York.

.
Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.