У оквиру турнеје поводом америчког издања свог романа "Тесла, портрет међу маскама" познати српски писац Владимир Пиштало био је гост Хариман институт Колумбија универзитета у Њу Јорку.

Водећи амерички универзитет, на коме гостују председници држава, влада и угледни међународни уметници, који се као и град Њу Јорк традиционално сматрају " капијом Америке", био је домаћин Пишталу у петак, 6.марта, саопштио је српски издавач романа Агора.

Њујоршки љубитељи књиге су срдачно поздравили Пиштала који је на Колумбија универзитету представљао српску културу, одговарао на питања о успеху свог романа "Тесла, портрет међу маскама " у Америци и недавном интервјуу који је тим поводом дао Светском сервису бостонског WGBH радија са 330 станица у Америци и Канади.

У том културном догађају су учествовали др Рајка Горуп, др Александар Бошковић са Колумбија универзитета и Дренка Вилен, легендарна уредница која је представила Габријела Гарсију Маркеса америчкој публици.

.

Događaj je započeo predavanjem Aleksandra Protića, direktora Tesla memorijalnog projekta i Federalnog savetnika Francuske Federacije za UNESKO o doprinosu svetskom miru Nikole Tesle, kao i o njegovom mestu u međunarodnoj baštini.

U nastavku je održana panel diskusija na kojoj je predstavljena knjiga "Put mira Nikole Tesle" u izdanju UNESKO Centra za mir, "Teslianum" energetskog inovacionog centra i Tesla memorijalnog projekta. Zbornik članaka osvetljava Teslin doprinos svetskom miru, strategijama, filantropiji, održivom razvoju, etičkom preduzetništvu, teme koje su gotovo nimalo poznate u vezi Tesle.

Štampano izdanje knjige se ne prodaje, već poklanja izuzetnim pojedincima koji su se posvetili Tesli.

Digitalna verzija knjige biće svima besplatno dostupna putem interneta. U knjizi, o Tesli pišu nobelovci, akademici, eksperti MENSA-e, UNESKO-a, UNICEF-a, čuveni pisci, profesori i studenti iz različitih zemalja.

У Библиотеци америчког Конгреса у Вашингтону, данас је представљена монографија ”Хришћанско наслеђе Косова и Метохије: историјско и духовно средиште Српског народа” (тј. проширено и допуњено издање Задужбина Косова) на енглеском језику, у издању Севастијан преса, издавачке куће Епархије Западноамеричке, Балканолошког института САНУ и Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Г. Харис Грант, управник одељења за Европску књигу, отворио је скуп поздравом гостију. Придајући значај догађају представљања овакве књиге истакао је да је библиотека Конгреса почаствована да има такву ретку уметничку и историјску књигу.

О књизи су говорили Епископ др Атанасије Херцеговачки, Епископ Западноамерички др Максим и Стивен Мајер, пензионисани професор са Националног универзитета за безбедност и бивши помоћни директор за Балкан. Грчки архиепископ Димитрије такође је приспео и узео учешћа у разговору о књизи. Присутних је било око шездесет, међу њима и два Албанца.

Епископ Атанасије је истакао да духовно, културно и уметничко благо Косова и Метохије спада међу највећа достигнућа хришћанске цивилизације (поменуо је број од 1400 цркава и манастира и посебно десетине великих светиња од 12. до 14. века). На жалост, уместо да буду препознати као богатство светске баштине, ови православни и српски споменици (осим неколице) су изложени демолирању, па и девастацији. Зато је понајвише Српска Црква дубоко забринута за судбину нашег народа на Косову и његових светиња (150 срушених светиња и 35 још у погрому 2004). Наводећи конкретне примере страдања из савремене косовске драме, Епископ Атанасије је позвао на заштиту основних људских, верских права и слободе. Посебно је нагласио несхватљиво спречавање повратка избеглих Срба и посете преосталих светиња и гробаља, чак и оних које су порушене. Подсетио је на неопходност опстанка и заштите преосталих Срба, као и потпуне слободе кретања и и права на рад, имовину и сл.

Film “Spomenik Majklu Džeksonu” osvojio je nagradu za najbolji film - Eastern European Film Award, na Internacionalnom festivalu u Santa Barbari koji se ove godine održava 30. put.

Ostvarenje reditelja i scenariste Darka Lungulova prikazano je, kako se navodi u saopštenju, u Programu istočno-evropskih filmova a ovo je ujedno bila i njegova američka premijera.

Lungulovu je nagradu uručio direktor festivala Rodžer Durlings, a zbog izuzetnog interesovanja film je imao dodatnu projekciju tako da je prikazan četiri puta pred punom salom.