Kolo srpskih sestara iz San Franciska poslalo je pomoć za četiri porodice iz Velikog Ropotova i Pančela u kosovskom pomoravlju. 

Monahinja Irina iz manastira Gračanice, koja vodi Humanitarnu organizaciju „Sveti Jovan Milostivi“ uručila je novčanu pomoć i igračke deci porodica Slavoljuba Naskovića, Dejanović Srđana i Bobana Nikolića iz Ropotova i Ivana Aksića iz Pančela.

У години јубилеја, 16 деценија постојања, у ужичкој Народној библиотеци отворена је изложба под називом "Ужичанин из Америке". Поставку паноа и фотографија посвећену 20-годишњици смрти Стојана Стива Тешића, култног драмског писца, сценаристе и добитника "Оскара", приредиле су Гордана Бацотић, Биљана Ристовић и Душица Мурић.

Хронолошки - од дечачког сна до звезда, од Стојана за земљаке, до Стива, од истинске заљубљености, занесености, америчког патриотизма до разочарања и преране смрти. Изложба Ужичанин из Америке прати 54 године живота и стваралаштва Стојана Стива Тешића, култног драмског писца, добитник анајвећег признања у свету филма, америчког Оскара, за најбољи сценарио у драми Breaking Away, код нас превођеној као Четири мангупа.

Разговор о књизи

Кринке Видаковић Петров

Serbian American
History - Culture - Press

Српски Американци
Историја - Култура - Штампа

Меморандум о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице на очувању културе сећања на жртве у Другом светском рату потписан је у згради Министарства спољних послова Србије.

Потписници су Андрићев институт из Вишеграда, Институт за Јасеновац из Њујорка, Институт за Холокауст из Тел Авива, Етнографски институт САНУ и Институт за упоредно право.

Наши познати уметници и водећи историчари из света мобилисаће домаћу и светску елиту, како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма историје и чуле чињенице о страдањима у Јасеновцу.

У Њујорку ће крајем јануара следеће године бити отворена изложба посвећена жртвама јасеновачког логора, у организацији њујоршког Института за истраживање Јасеновца, Института за образовање, документовање и истраживање о холокаусту – Шем Олам у Тел Авиву, и Одељења за историју Андрић института, најављено је приликом посете тројице познатих светских историчара који су се срели са редитељем Емиром Кустурицом у Београду.

Кустурица, који ће отворити изложбу, разговарао је са Беријем Литучијем, професором европске, америчке и светске историје на универзитету Медгар Еверс у Бруклину, проф. др Гидеоном Грајфом, експертом за холокауст из Тел Авива и историчаром Кнутом Флувик Торесеном из Норвешке.

На изложби, која би требало да гостује у Ослу и Тел Авиву, биће представљени панои са чињеницама о овом логору у НДХ, фотографије, документарни филмови, као и скулптуре Љубише Манчића и младе уметнице Катарине Трипковић. Идеја је да се окупе и међусобно умреже истакнути уметници и водећи историчари, као и да се мобилише наша и светска елита како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма и послала порука да не желимо понављање историје, већ се залажемо за мирну будућност.

Централна манифестација поводом 160 година од рођења великог научника Николе Тесле, одржана је вечерас на Калемегдану, где су грађани имали прилику да виде реплику његовог трансформатора, снаге 12 милиона волти, чије варнице досежу до девет метара висине.

Обележавању јубилеја присуствовао је и градоначелник Синиша Мали који је истакао да Београд данас слави успомену на једног од највећих научника који је својим радом задужио читав свет - човека српског порекла чије се име свуда у свету изговара гласно са пуно поштовања.

''Са изузетном чашћу Београд данас слави 160 од рођења великог Николе Тесле. Много тога је за ове дуге године и деценије речено о Тесли који је, иако је само једном боравио у Београду, сву своју заоставштину оставио нашем граду као сведок и подсетник на значајни део његовог бића и немерљивог достигнућа'', рекао је Мали.

Наводећи да у свету бројни градови, удружења, организације и институције чувају успомену на великана светске науке, Мали је истакао да управо град на Дунаву и Сави представља највећи светионик Теслине величанствености.

Tоком целог јула одржаће се манифестација „Тесла дани 2016”, поводом 160 година од рођења славног проналазача и научника Николе Тесле, у оквиру културно-туристичке руте „Путевима Тесле”. Манифестацију организује Кластер путева културе, који окупља више од 40 институција културе, туристичких организација и агенције привредника и шест факултета у Србији, Словенији и Хрватској.

Отварању легата уметника, који је као Младен Секуловић увек био поносан на своје српско порекло, присуствовали су министар културе Иван Тасовац, продуцент Дан Тана, глумчева унука Емили Дорнер и директор Кинотеке Југослав Пантелић.

Међу стварима које је Дорнер предала Кинотеци су и писмо које је Малден добио од Марлона Бранда, шешир који је носио у серији „Улице Сан Франциска” и плакета са звездом са холивудске стазе славних, а у плану је да догодине, посредством Тане, стигне и статуета Оскара коју је Малден 1952. освојио за најбољу споредну улогу, за лик Мича у чувеном филму „Трамвај звани жеља” Елије Казана.

Per the decision of the jury, the award for publishers from the Diaspora went to the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church in North and South America and their publishing house "Sebastian press" in the United States for the book "The Christian Heritage of Kosovo and Metohija - the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian people" (in English).

Луксузно издање биографског лексикона Српски писци у расејању 1914-2014. објављено у оквиру пројекта Српска енциклопедија 20. века, представљено је у Удружењу књижевника Србије. Аутор пројекта је познати културолог и публициста, недавно преминула Милена Милановић.

„За нешто овако су стварно потребне институције, институти и стварно свака част госпођи Милановић која је успела да толико ствари обради, да толико архивске грађе претражи, тако да је несвакидашњи напор и труд, а рекао бих и љубав уложена у ову књигу", каже проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног конгреса слависта.